Povratnicima iz inostranstva pomoć i šansa da započnu novi život

Svake godine hiljade srpskih građana emigrira u zemlje Evropske Unije, najviše u Nemačku, ali isto tako mnogi budu vraćeni, jer ne poseduju status za boravak. Glavni razlog odlaska je potraga za poslom i boljim životnim uslovima. Ipak, sada se po prvi put sa sigurnošću može potvrditi da se u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiju vratilo oko 30.000 naših građana, od kojih je polovina bila neprijavljena. Deportovano je njih 49 odsto, a 51 odsto se vratilo u Srbiju dobrovoljno.

Najranjiviju grupu ovih migranta-povratnika čine Romi, više od 80 odsto, i oni se prilikom povratka susreću sa brojnim kompleksnim problemima koji pogađaju čitave porodice. Iz tog razloga, u Srbiji je kroz globalni program “Migracije za razvoj” uspostavljen Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru – DIMAK, koji sprovodi Nemačka međunarodna organizacija GIZ po nalogu Nemačkog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Deo projektnih aktivnosti odnosi se na jačanje kapaciteta povratnika i podršku u procesu socio-ekonomske reintegracije. Fokus je stavljen na savetovanja u oblasti migracija, kao i na planiranje karijere i stručno obrazovanje.

- Kroz globalni program „Migracije za razvoj“, povratnicima se omogućava dostojanstven, stabilan i održiv povratak i stvaranje šanse za njihov život u Srbiji. Tako na primer, upućujemo ih na nacionalne institucije, organizacije civilnog društva i druge donatore, što svakako doprinosi boljoj informisanosti povratnika o mogućnostima zapošljavanja. Takođe, asistiramo im da pokrenu sopstveni posao, prođu kroz različite obuke i edukacije, reše stambeno pitanje i sl. Cilj nam je da se povratnicima omogući uspešna reintegracija u srpsko društvo koja bi sprečila dalju ilegalnu migraciju u zemlje Zapadne Evrope - istakla je DIMAK-ova savetnica za povratak i reintegraciju Mirjana Dimitrijević.

Koliko je Program za migracije doprineo uključivanju povratnika u društvo, govore i uporedni podaci iz istraživanja koja su sprovedena tokom 2011. godine i 2019. godine.

- Veliki napredak ostvaren je u zdravstvenoj zaštiti migranata-povratnika u Srbiji, u odnosu na 2011. godinu. Smanjio se broj povratnika koji nemaju zdravstveno osiguranje sa 11 na svega 1,8 odsto. Ovaj napredak rezultat je uvođenja zdravstvenih medijatora u romskim zajednicama, kao i promena pravnog okvira, po kojem Romi mogu da ostvare zdravstveno osiguranje kao pripadnici nacionalne manjine. Takođe, poređenje podataka o kvalitetu životu povratnika iz 2019. godine ukazuju na značajno poboljšanje uslova stanovanja u odnosu na period od pre osam godina. Isto tako, zaposlenost se kreće uzlaznom putanjom, pokazujući rast od tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti povratnika pala sa 70 na 60 odsto -istakla je nacionalna koordinatorka programa „Migracije za razvoj“ Svjetlana Đokić.

Nemačka međunarodna organizacija GIZ već dugi niz godina uspešno sarađuje sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i rezultat tome je unapređenje onlajne baze podataka povratnika po Sporazumu o readmisiji, koja će biti od velikog značaja kako za ove organizacije, tako i za njihove korisnike.

Neke od usluga koje DIMAK Srbija nudi su pružanje informacija o mogućnostima obuke i rada u Srbiji kroz individualno savetovanje, podrška povratnicima koji traže posao i upućivanje na mogućnosti koje nude projekti Nemačke razvojne saradnje i druge međunarodne organizacije, informisanje o obukama koje imaju za cilj unapređenje kvalifikacija i povećanje stepena zaposlenja u Srbiji, zatim sajmovi zapošljavanja i karijere za zapošljavanje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, podrška u zapošljavanju kod poznatog poslodavca ili u sezonskim poslovima, organizovanje obuka pisanja ci-vija, kurs srpskog jezika, kao i saradnja sa organizacijama civilnog društva za psihosocijalnu podršku i zapošljavanje povratnika i drugih ljudi.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije raspolaže godišnjim buyetom od 20 miliona dinara koji su namenjeni za reintegraciju povratnika po Sporazumu o readmisiji. Preko jedinica lokalnih samouprava povratnici dobijaju pomoć u vidu stambenog zbrinjavanja, ali i ekonomskog osnaživanja.

- Kada je reč o stambenom zbrinjavanju kao pomoć odvajamo sredstva za kupovinu seoskih domaćinstva, građevinskog materijala, kao i za kupovinu montažnih kuća. Što se tiče ekonomskog osnaživanja, povratnicima pomažemo grantovima u visini od 200.000 dinara – kaže savetnik u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije Dejan Milisavljević i dodaje da Komesarijat aktivno pruža pomoć povratnicima i u kancelariji za readmisiju na aerodromu „Nikola Tesla“.

Značajni prioritet nemačko-srpske razvojne saradnje jeste da se našim građanima koji se vraćaju iz Nemačke i drugih zemalja Zapadne Evrope pruži prilika za novi početak. Jedan od pozitivnih primera jeste Emiliano Pavković, koji je zajedno sa porodicom uspešno prošao proceduru povratka.

- Odrastao sam u jednoj siromašnoj porodici u Bojniku. Težak život u Srbiji nas je naterao da krenemo putem Nemačke 2010. godine, sa nadom da obezbedimo bolji život. Moja porodica je verovala da možemo da ostanemo u Nemačkoj, ali smo deportovani 2016. godine. Kao korisnik projekta Nemačke razvojne saradnje, završio sam obuku za digitalni marketing. Nakon toga, konkurisao sam na jednom od projekata i dobio podršku u vidu opreme za pokretanje malog biznisa. Na taj način sam uspeo da u avgustu 2018. godine otvorim firmu koja se bavi digitalnim marketingom. Zahvaljujući organizaciji GIZ, moja porodica i ja imamo šansu za novi početak u Srbiji - rekao je Emiliano Pavković.

LJ. Petrović