Повратницима из иностранства помоћ и шанса да започну нови живот

Сваке године хиљаде српских грађана емигрира у земље Европске Уније, највише у Немачку, али исто тако многи буду враћени, јер не поседују статус за боравак. Главни разлог одласка је потрага за послом и бољим животним условима. Ипак, сада се по први пут са сигурношћу може потврдити да се у периоду од 2015. до 2018. године у Србију вратило око 30.000 наших грађана, од којих је половина била непријављена. Депортовано је њих 49 одсто, а 51 одсто се вратило у Србију добровољно.

Најрањивију групу ових мигранта-повратника чине Роми, више од 80 одсто, и они се приликом повратка сусрећу са бројним комплексним проблемима који погађају читаве породице. Из тог разлога, у Србији је кроз глобални програм “Миграције за развој” успостављен Немачки информативни центар за миграције, стручно образовање и каријеру – ДИМАК, који спроводи Немачка међународна организација ГИЗ по налогу Немачког министарства за економску сарадњу и развој. Део пројектних активности односи се на јачање капацитета повратника и подршку у процесу социо-економске реинтеграције. Фокус је стављен на саветовања у области миграција, као и на планирање каријере и стручно образовање.

- Кроз глобални програм „Миграције за развој“, повратницима се омогућава достојанствен, стабилан и одржив повратак и стварање шансе за њихов живот у Србији. Тако на пример, упућујемо их на националне институције, организације цивилног друштва и друге донаторе, што свакако доприноси бољој информисаности повратника о могућностима запошљавања. Такође, асистирамо им да покрену сопствени посао, прођу кроз различите обуке и едукације, реше стамбено питање и сл. Циљ нам је да се повратницима омогући успешна реинтеграција у српско друштво која би спречила даљу илегалну миграцију у земље Западне Европе - истакла је ДИМАК-ова саветница за повратак и реинтеграцију Мирјана Димитријевић.

Колико је Програм за миграције допринео укључивању повратника у друштво, говоре и упоредни подаци из истраживања која су спроведена током 2011. године и 2019. године.

- Велики напредак остварен је у здравственој заштити миграната-повратника у Србији, у односу на 2011. годину. Смањио се број повратника који немају здравствено осигурање са 11 на свега 1,8 одсто. Овај напредак резултат је увођења здравствених медијатора у ромским заједницама, као и промена правног оквира, по којем Роми могу да остваре здравствено осигурање као припадници националне мањине. Такође, поређење података о квалитету животу повратника из 2019. године указују на значајно побољшање услова становања у односу на период од пре осам година. Исто тако, запосленост се креће узлазном путањом, показујући раст од три одсто, док је стопа незапослености повратника пала са 70 на 60 одсто -истакла је национална координаторка програма „Миграције за развој“ Свјетлана Ђокић.

Немачка међународна организација ГИЗ већ дуги низ година успешно сарађује са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије и резултат томе је унапређење онлајне базе података повратника по Споразуму о реадмисији, која ће бити од великог значаја како за ове организације, тако и за њихове кориснике.

Неке од услуга које ДИМАК Србија нуди су пружање информација о могућностима обуке и рада у Србији кроз индивидуално саветовање, подршка повратницима који траже посао и упућивање на могућности које нуде пројекти Немачке развојне сарадње и друге међународне организације, информисање о обукама које имају за циљ унапређење квалификација и повећање степена запослења у Србији, затим сајмови запошљавања и каријере за запошљавање у сарадњи са Националном службом за запошљавање, подршка у запошљавању код познатог послодавца или у сезонским пословима, организовање обука писања ци-вија, курс српског језика, као и сарадња са организацијама цивилног друштва за психосоцијалну подршку и запошљавање повратника и других људи.

Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије располаже годишњим buyеtom од 20 милиона динара који су намењени за реинтеграцију повратника по Споразуму о реадмисији. Преко јединица локалних самоуправа повратници добијају помоћ у виду стамбеног збрињавања, али и економског оснаживања.

- Када је реч о стамбеном збрињавању као помоћ одвајамо средства за куповину сеоских домаћинства, грађевинског материјала, као и за куповину монтажних кућа. Што се тиче економског оснаживања, повратницима помажемо грантовима у висини од 200.000 динара – каже саветник у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије Дејан Милисављевић и додаје да Комесаријат активно пружа помоћ повратницима и у канцеларији за реадмисију на аеродрому „Никола Тесла“.

Значајни приоритет немачко-српске развојне сарадње јесте да се нашим грађанима који се враћају из Немачке и других земаља Западне Европе пружи прилика за нови почетак. Један од позитивних примера јесте Емилиано Павковић, који је заједно са породицом успешно прошао процедуру повратка.

- Одрастао сам у једној сиромашној породици у Бојнику. Тежак живот у Србији нас је натерао да кренемо путем Немачке 2010. године, са надом да обезбедимо бољи живот. Моја породица је веровала да можемо да останемо у Немачкој, али смо депортовани 2016. године. Као корисник пројекта Немачке развојне сарадње, завршио сам обуку за дигитални маркетинг. Након тога, конкурисао сам на једном од пројеката и добио подршку у виду опреме за покретање малог бизниса. На тај начин сам успео да у августу 2018. године отворим фирму која се бави дигиталним маркетингом. Захваљујући организацији ГИЗ, моја породица и ја имамо шансу за нови почетак у Србији - рекао је Емилиано Павковић.

Љ. Петровић