Povratak u preantibiotsku eru: Bakterije sve otpornije

Predsednik Svetske asocijacije za racionalnu upotrebu antibiotika dr Stjuart Levi iz SAD rekao je kako će bakterije postati rezistentne na sve antibiotike, ukoliko im damo dovoljno vremena i dovoljno antibiotika, kaže profesor dr Siniša Sević iz Kliničkog centra Vojvodine, jedan od autora novog Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja.

Ministarstvo zdravlja pre tri godine priključilo se globalnim naporima za suzbijanje antimikrobne rezistencije i racionalnu upotrebu antibiotika i u Srbiji je potrošnja antibiotika smanjena za 32,8 odsto. Ministarstvo je formiralo Radnu grupu za izradu nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, kako bi se dobio sveobuhvatni, na dokazima zasnovani i u praksi upotrebljiv vodič.

Nacionalni vodič je pomoć i podrška lekarima u izboru pravog terapijskog pristupa u primeni antibiotika za sve nivoe zdravstvene zaštite, što obezbeđuje unapređenje i ujednačavanje lekarske prakse i unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga. Dr Sević kaže kako je ovaj vodič namenjen lekarima u bolničkim ustanovama, a prethodno je izdat vodič namenjen lekarima u primarnim zdravstvenim ustanovama.

Rezistencija je globalni problem, koji nije poštedeo nijednu državu na planeti i svi se suočavaju s ovom pojavom i njenim brzim širenjem. Rezistencija je zabeležena od pedesetih godina prošlog veka, ali se tada razvijao veliki broj novih antibiotika. Posle nekoliko decenija imamo manje novootkrivenih antibiotika, a bakterijska rezistencija raste zbog njihove velike, a često i neopravdane primene, upozorava profesor Sević.

Od kraja 90-ih godina uvodi se sistematsko praćenje rezistencije i od tada datira termin multiplorezistentnih mikroorganizama (MDR), koji su otporni na tri ili više lekova iz grupe antibiotika. Nakon toga su se pojavila još dva pojma koja govore o razvoju otpornosti bakterija na ove lekove. To su ekstenzivno rezistentni sojevi (EDR) koji su osetljivi na svega jedan ili dva leka i panrezistentni sojevi (PDR) koji su otporni na sve antimikrobne lekove, što se beleži i u našoj zemlji.

Pojava MDR i EDR sojeva povećava troškove lečenja, dužinu lečenja, a PDR povećava i smrtnost kod infekcija uzrokovnih ovim sojevima. Zato je u sklopu Prve nacionalne kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika cilj da se s jedne strane ograniči upotreba antibiotika na situacije kada je to neophodno i kada oni mogu da pomognu, a s druge strane da se spreči upotreba antibiotika kao osnovni faktor nastanka i širenja rezistencije, objašnjava dr Sević.

Vodiči za izbor antibiotika postoje svuda u svetu, a i ovaj vodič namenjen je pravilnom izboru leka. Stanje otpornosti na lekove nije isto u svakoj zemlji, te je stoga neophodno da se pravi posebni, nacionalni vodiči.

Preporučeni antibiotici predloženi su prema vrsti infekcije i najčešćim uzročnicima tih infekcija, a lekovi su navedeni za svaku infekciju i namenjeni za davanje u bolničkim uslovima. Vodič treba da pomogne lekarima različitih specijalnosti u lečenju infekcija različitih lokalizacija i nudi lekove prvog i drugog izbora, uvažavajući podatke o stanju rezistencije dobijenih iz referentnih nacionalnih laboratorija u Srbiji, objašnjava profesor Sević i dodaje kako je u vodiču prikaz dat po infekcijama i preporučenim lekovima.

Nacionalni vodič je korak u procesu upravljanja antibioticima, a to podrazumeva prvo pravu indikaciju, odnosno dijagnozu, potom pravilan izbor antibiotika, a onda i pravilan izbor doze i dužine davanja leka. Sević ističe da vodič pomaže u pravljenju pravog izbora.

U vodiču se nalazi i deo za predijatriju, kao i za hiruršku profilaksu, a njegovom širokom primenom mogu da se koriguju propisivačke navike lekara, što dovodi i do smanjenja potrošnje antibiotika i stope rezistencije u Srbiji.

Profesorka dr Milica Bajčetić iz Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u  Beogradu takođe je učestvovala u pisanju Nacionalnog vodiča i kaže kako je stopa propisanih antibiotika na 1.000 dece smanjena tokom 2017. za 18 odsto u odnosu na 2011. kada je Srbija s prosečnom stopom od 1.500 propisanih antibiotika na 1.000 dece bila među najvećim potrošačima ovih lekova u Evropi.

Svetska zdravstvena organizacia insistira na tome da se u praksi koriste prirodni penicilini, kao lekovi prvog izbora. Na žalost, odavno na našem tržištu nije bio registrovan nijedan antibiotik za oralnu upotrebu iz ove grupe. Većina kompanija ih ne proizvodi zbog niske cene na tržištu. Neke od evropskih zemalja rešile su ovaj problem subvencijama. To je razlog zašto je amoksicilin, penicilinski antibiotik proširenog spektra, najčešće propisivan antibiotik, napominje dr Bajčetić.

Najnoviji rezultati pokazuju da je neracionalna upotreba antibiotika kod oboljenja izazvanih virusima značajno smanjena. Učinjen je veliki pomak, ali je neophodno još dosta toga da se koriguje. Najčešće propisivani antibiotici su amoksicilin, cefaleksin, amoksicilin s klavulanskom kiselinom, azitromicin i cefiksim, navodi dr Bajčetić.

Prema njenim rečima, jedan od osnovnih zadataka u narednom periodu je promocija vodiča koji nije obavezan, ali se očekuje da će značajno unaprediti racionalnu potrošnju antibiotika u Srbiji. Vodič obuhvata sve grupe pacijenata, uključujući i decu, a preporuke za terapiju usklađene su s podacima o rezistenciji na antibiotike u Republici Srbiji.

Antibiotike ne treba propisivati kod virusnih infekcija, osim ako za to ne postoje opravdani razlozi. Pacijente koji insistiraju da im se nepotrebno propiše lek trebalo bi upoznati s preporukama vodiča i objasniti sve neželjene efekte terapije. Dosadašnja iskustva iz sveta pokazuju da se najveći uspeh postiže edukacijom stanovništva, savetuje dr Bajčetić.

Ljubica Petrović