Antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku

- Od pokretanja kampanje ukupna potrošnja antibiotika smanjena je sa 36,5 odsto u 2015. godini, kada je dostigla svoj maksimum, na 24,53 odsto na 1.000 stanovnika u 2017. godini - rekao je Lončar povodom Svetske nedelje i Evropskog dana svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika na konferenciji na kojoj je predstavljen i Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika.

Ministar je pozvao građane da antibiotike uzimaju samo kada za to postoji dokazano opravdanje, odnosno kada je dokazano da je reč o bakterijskoj infekciji.

- U suprotnom, sebi možete naneti štetu i postati rezistentni, pa lek neće pomagati kada vam bude potreban. Neracionalna upotreba antibiotika vratila bi nas u preantibiotsku eru kada brojne savremene metode, poput hirurgije, transplantacije ne bi bile moguće zbog antimikrobne rezistencije - naveo je Lončar i dodao da je to jedan od razloga zbog kojih je pokrenuta nacionalna kampanja u okviru koje je bilo održano 35 seminara uz učešće blizu 7.000 zdravstvenih radnika, farmaceuta, studenata.

Ministar zdravlja je ocenio da je izuzetan rezultat postignut i u oblasti pedijatrije, gde je od 2014. godine stopa propisanih antibiotika na 1.000 dece smanjena za 12 odsto.

Za godinu dana u 2017. godini u odnosu na 2016. stopa prepisanih antibiotika smanjen je na šest odsto, kazao je ministar i naveo da je izražen trend smanjenja propisanih antibiotika kod dece od dva meseca do 11 godina.

Šefica kancelarije Svetske zdravstvene organizacije Žofija Pustai izjavila je da je Srbija jedan od lidera u brobi protiv antimikrobne rezistencije koja je, kako je dodala, jedna od najvećih pretnji zdravlju i blagostanju današnjice.

Grip se ne leči antibioticima

Većina prehlada i grip izazvani su virusima na koje antibiotici ne deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje obolelog, neće sniziti temperaturu ni ukloniti druge simptome. Kada se antibiotici koriste na neodgovarajući način, odnosno kraće nego što je propisano, u nižim dozama, neodgovarajućim razmacima (na primer dva puta umesto tri puta na dan), u organizmu se neće nalaziti dovoljno antibiotika da ubije sve bakterije, neke od njih će preživeti i mogu postati rezistentne.

Prema njenim rečima, iz tog razloga u svetu godišnje umre 700.000 ljudi, a u Evropi 33.000.

- Antibiotike koristite samo po savetu lekara, nikako na svoju ruku. Problem antimikrobne rezistencije mora da se rešava zajedničkim aktivnostima sektora zdravlja ljudi, životinja i životne sredine - rekla je Pustai i podsetila na to da je zdravlje ljudi i životinja povezano.

Šef radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča Mijomir Pelemiš ocenio je da izrada Nacionalnog vodiča predstavlja istorijski događaj za zdravstveni sistem. Dodao je da će dokument biti dostupan svim lekarima na sajtu Ministarstva i da će oni prvi put na jednom mestu imati sve informacije o antiobioticima, o njihovom dejstvu, uz koje lekove se smeju prepisivati, a uz koje ne.

Postoje velike razlike između pojedinih država u učestalosti infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama. U Evropi najređe se javljaju na severu i to u Skandinaviji, a najčešće na jugu u Grčkoj, Italiji i na Kipru. Potrošnja antibiotika najveća je upravo u tim zemljama i u Grčkoj je tri puta veća nego u Holandiji. Nivo potrošnje antibiotika uvek je u pozitivnoj korelaciji sa nivoom rezistencije bakterija u datoj populaciji. U nekim evropskim zemljama, kao što su Francuska i Belgija, u kojima se sistematski sprovodi nacionalna kampanja za borbu protiv rezistencije i mere racionalne primene antibiotika, zabeleženo je smanjenje procenata rezistentnih bakterija.

- U većini evropskih zemalja rezistencija je česta i ovaj problem se povećava. Rezistencija se naročito često nalazi kod Staphylococcus aureus (MRSA), Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter spp. i Pseudomonas aeruginosa. Sve češće su infekcije izazvane bakterijskim sojevima rezistentnim na većinu ili na sve dostupne antibiotike. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama nose veći rizik od smrtnog ishoda, dovode do produženog i komplikovanijeg lečenja, produženog boravka u bolnici i značajno većih troškova - kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

LJ. Petrović