Postoji li prekomerna seča šuma u NP Fruška gora?
NOVI SAD: Da li je postoji prekomerno sečenje drveća u nacionalnom parku „Fruška gora“, kao što je utisak građana, da li se dobro upravlja nacionalnim parkom i šta je odgovor uprave tog javnog preduzeća na primedbe ljubitelja prirode - to su neka od pitanja na koja je odgovore trebalo da da okrugli sto, koji je u Novom Sadu organizovala Zelena stranka.
Dok nevladin sektor i građani osuđuju seču drveća u Nacionalnom parku, u tom javnom preduzeću kažu da sve što rade u nacionalnom parku je u skladu sa planskim programom, godišnjim, desetogodišnjim.
„Prilikom izrade planova, osim šumarskih zakona, tu je ugrađen i prostorni plan Fruške gore, uslovi Zavoda za zaštitu prirode, zakon o nacionalnim parkovima, svi oni moraju da budu usaglašeni prilikom izrade planova, a naš zadatak je da ih se pridržavamo“, kaže Konstantin Plužarević, iz Nacionalnog parka „Fruška gora“.
Dragan Gmizić, koji se godinama bavi ovom temom i jedan od učesnika okruglog stola smatra da se uprava NP „Fruška gora“ previše bave šumarstvom kao privrednom granom, a mnogo manje zaštitom životne sredine, kao primarnom obavezom i razlogom zbog čega je nacionalni park i formiran.
On dodaje da to nije od juče i da su nacionalni park formirali šumari, a da je malo onih koji se bave zaštitom, biologa, a to, kaže, nije u skladu sa zakonskim obavezama koje je nacionalni park preuzeo kada je osnovan.
Stav predsednika Zelene stranke Gorana Čabradija je da država treba da promeni svoj odnos prema nacionalnim parkovima, odnosno prema 400 zaštićenih prirodnih dobara, koji svi zajedno godišnje imaju budžet od oko 250 miliona dinara.
To deluje puno, a zapravo je malo, kaže on , a kao primer navodi Mađarsku gde jedan njihov nacionalni park, kako tvrdi, godišnje ima toliko sredstava koliko naših 400.
NP „Fruška gora“ godišnje iz republičkog budžeta dobija svega 12 miliona dinara, rečeno je na okruglom stolu.
„Sa tim novcem možemo da funkcionišemo 12 dana. Najviše se finansiramo od naknada koje naplaćujemo, od čega je prihod oko 30 odsto, ali novim Zakonom o naknadama, koji je ove godine stupio na snagu, očekujemo da ćemo uspeti da naplatimo oko 100 miliona dinara“, rekao je Plužarević.
