Polaganje međunarodne mature u Jovinoj gimnaziji
Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj”, prva od tri obrazovne ustanove u Srbiji koja je dobila akreditaciju za polaganje međunarodne mature, pored Desete gimnazije u Beogradu i Gimnazije „Svetozar Marković” u Nišu, upisaće u junu prvu generaciju od 20 učenika kojima će nov dvogodišnji nastavni program olakšati put do školovanja u inostranstvu bez nostrifikacije diplome.
– U pitanju je međunarodni program koji je izuzetno zahtevan, a diploma je decenijama priznata na preko 4.000 univerziteta širom sveta – kaže direktor Jovine gimnazije dr Radivoje Stojković. – Tokom trećeg i četvrtog razreda učenici će imati šest predmeta, u čijem je središtu Teorija znanja, koju će predavati profesori psihologije ili filozofije. Uz holistički pristup, đaci će ovladati veštinama učenja i povezivanja znanja, te umećem da ga primene i dođu do kritičkog mišljenja. Osim toga, imaće društveno-koristan rad kako bi bili odgovorni pojedinci u svojoj sredini. Akcenat će biti i na pisanju eseja, posebno na engleskom, koji će i činiti završni rad međunarodne mature.
Budući da će eseji biti distribuirani, pregledani i vrednovani u inostranstvu, učenici su upoznati sa Pravilnikom o poštovanju akademske iskrenosti u programu međunarodne mature, koji je objavljen u Kardifu 2009. godine. To ukratko znači da radovi treba da budu zasnovani na sopstvenim „individualnim i originalnim idejama”, a da će plagijati biti strogo sankcionisani.
Besplatne pripreme iz srpskog jezika, matematike i engleskog za đake drugog razreda, koji bi od jeseni mogli da pohađaju nastavu po ovom programu, otpočele su 25. januara, a održavaju se subotom od devet časova. Osim rezultata na testu provere sklonosti, koji će polagati 15. juna, za rangiranje će se računati i uspeh u prvoj i drugoj godini.
Stara novosadska gimnazija u četvrtom veku svog postojanja nastavlja ono na šta je tradicija obavezuje, a to je izuzetnost, dodaje direktor Stojković, kojem je 27. januara dodeljena Svetosavska nagrada.
– Jovina gimnazija je i 2002/03. godine ponela ovo odlikovanje, koje nam veoma znači i za nas predstavlja kontinuitet rada u poslednje dve decenije, a pripada ujedno i profesorima i učenicima – dodaje sagovornik.
Da gimnazijski programi nisu više tradicionalan sistem fundamentalnih disciplina, dokazuju sve popularniji bilingvalni smerovi, gde se nastava odvija na srpskom u kombinaciji sa engleskim, ruskim, francuskim odnosno nemačkim jezikom, kao i prirodno-matematički smer za aktivne sportiste, a od ove godine uvodi se još jedna novina.
– U pitanju je nastava za 20 učenika sa posebnim sposobnostima, koja je znatno više prilagođena olimpijskim nadama kakvih ima u našem gradu – kaže Stojković.
S. Milačić