Полагање међународне матуре у Јовиној гимназији
Гимназија „Јован Јовановић Змај”, прва од три образовне установе у Србији која је добила акредитацију за полагање међународне матуре, поред Десете гимназије у Београду и Гимназије „Светозар Марковић” у Нишу, уписаће у јуну прву генерацију од 20 ученика којима ће нов двогодишњи наставни програм олакшати пут до школовања у иностранству без нострификације дипломе.
– У питању је међународни програм који је изузетно захтеван, а диплома је деценијама призната на преко 4.000 универзитета широм света – каже директор Јовине гимназије др Радивоје Стојковић. – Током трећег и четвртог разреда ученици ће имати шест предмета, у чијем је средишту Теорија знања, коју ће предавати професори психологије или филозофије. Уз холистички приступ, ђаци ће овладати вештинама учења и повезивања знања, те умећем да га примене и дођу до критичког мишљења. Осим тога, имаће друштвено-користан рад како би били одговорни појединци у својој средини. Акценат ће бити и на писању есеја, посебно на енглеском, који ће и чинити завршни рад међународне матуре.
Будући да ће есеји бити дистрибуирани, прегледани и вредновани у иностранству, ученици су упознати са Правилником о поштовању академске искрености у програму међународне матуре, који је објављен у Кардифу 2009. године. То укратко значи да радови треба да буду засновани на сопственим „индивидуалним и оригиналним идејама”, а да ће плагијати бити строго санкционисани.
Бесплатне припреме из српског језика, математике и енглеског за ђаке другог разреда, који би од јесени могли да похађају наставу по овом програму, отпочеле су 25. јануара, а одржавају се суботом од девет часова. Осим резултата на тесту провере склоности, који ће полагати 15. јуна, за рангирање ће се рачунати и успех у првој и другој години.
Стара новосадска гимназија у четвртом веку свог постојања наставља оно на шта је традиција обавезује, а то је изузетност, додаје директор Стојковић, којем је 27. јануара додељена Светосавска награда.
– Јовина гимназија је и 2002/03. године понела ово одликовање, које нам веома значи и за нас представља континуитет рада у последње две деценије, а припада уједно и професорима и ученицима – додаје саговорник.
Да гимназијски програми нису више традиционалан систем фундаменталних дисциплина, доказују све популарнији билингвални смерови, где се настава одвија на српском у комбинацији са енглеским, руским, француским односно немачким језиком, као и природно-математички смер за активне спортисте, а од ове године уводи се још једна новина.
– У питању је настава за 20 ученика са посебним способностима, која је знатно више прилагођена олимпијским надама каквих има у нашем граду – каже Стојковић.
С. Милачић