POKRAJINSKI SEKRETAR ZORAN MILOŠEVIĆ O ZAROBLJENOM KAPITALU U INTELEKTUALNOJ ZAJEDNICI Samo dva odsto inovacija vezano za privredni ambijent

– Ako smo imali uspeha u proteklih sedam godina, pa sa 62 milijarde dinara došli na budžet od 123 milijarde, onda je to zajednički uspeh kako političara, tako i privrednika i obrazovanja – dodao je tom prilikom prof. dr Milošević. – Da li je to u prvom planu uvek? Ne. Oni koji dolaze, računaju na dobro uređene privredne zone, infrastrukturu, subvencije, ali i na ljudski kapital, oličen u znanju. To je ono što već decenijama kreiramo na novosadskom univerzitetu, koji čini 14 fakulteta, devet visokih škola, ali i svi drugi koji nose „prefiks” akreditovana visokoškolska institucija. Intelektualizacija je dobro proklamovan princip, ali kako se on ostvaruje i sa kojim ciljevima? Mi smo to izrazili kroz program razvoja potkraj prošle godine, a podrazumeva povećavanje kvaliteta usluga, odnosno dostupnosti visokog obrazovanja, zatim digitalizacije i, naravno, naučne izvrsnosti.

Istakavši koliko je važna povezanost nauke i privrede, naveo je nekoliko podataka koji, kako kaže, provociraju svojom kontradiktornošću i nameću pitanje možemo li biti zadovoljni u svemu što izražavaju brojevi.

– Možemo reći da imamo postojan broj studenata u AP Vojvodini. Možda se blaga preraspodela oseća tako što se nešto više studenata upisuje na privatne fakultete. Takođe, možemo da kažemo kako je postojan broj kada je u pitanju devet visokih škola, za koje se odlučuje oko 1.600 studenata na godišnjem nivou. Ali imamo jedan zarobljen kvalitet. Prema NALED-ovoj studiji, oko 70 odsto istraživača koncentrisano je na fakultete. Dakle, inovacije su, zapravo, deo akademske zajednice. Svega dva odsto je vezano za privredni ambijent, dok je u drugom delu sveta to malo drugačije. Ta preraspodela je uglavnom gotovo ujednačena, a u razvijenijim ekonomijama Amerike i Japana preko 70 odsto istraživača deo je privrede. Pomalo opominjuće je i to što svega tri odsto privrednih subjekata ostvaruje saradnju sa visokoškolskim institucijama, pa imamo samo 0,5–0,7 odsto istraživača koji rade na inovacijama, trostruko manje nego u drugim zemljama.

Broj patenata u Zavodu za intelektualnu svojinu, smatra, mora se povećati.

– Nažalost, u tom smislu stagniramo jer akademska zajednica više brine o nastavničkim zvanjima nego o izumima. Limitirani smo sa pojmom internacionalizacije u kome je važno objaviti rad u međunarodnom časopisu, ali da li to ishoduje u unapređenju privrede? Dakle, moraćemo da patente izjednačimo sa značajem časopisa kategorije M20 – zaključio je.

Pokrajinski sekretar je naveo još jednu veoma bitnu činjenicu iz člana 35 zakona, koja kaže da doktorske studije pripadaju samo akademskom obrazovanju.

– Nama svi oni koji su završili specijalističke i master studije visokih škola ostaju na tom nivou, ne mogu na doktorske studije. To mogu Švedska, Danska i Nemačka, pa i zemlje u regionu, kao što su Italija, Slovenija, ali ne i Srbija. Ipak, više smo nego zahvalni akademskoj zajednici koja je trasirala put razvoja kada su u pitanju tehničko-tehnološke nauke i biotehnologija – rekao je Milošević.

S. Milačić