ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ О ЗАРОБЉЕНОМ КАПИТАЛУ У ИНТЕЛЕКТУАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Само два одсто иновација везано за привредни амбијент
Интелектуализација наше заједнице јесте највећи разлог зашто верујемо у Сајам образовања „Путокази”, као место сусрета људи и идеја, што не јењава већ 19 година, рекао је покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност Зоран Милошевић на конференцији уочи те манифестације, те истакао у ком смеру би требало да иде новосадски универзитет.
– Ако смо имали успеха у протеклих седам година, па са 62 милијарде динара дошли на буџет од 123 милијарде, онда је то заједнички успех како политичара, тако и привредника и образовања – додао је том приликом проф. др Милошевић. – Да ли је то у првом плану увек? Не. Они који долазе, рачунају на добро уређене привредне зоне, инфраструктуру, субвенције, али и на људски капитал, оличен у знању. То је оно што већ деценијама креирамо на новосадском универзитету, који чини 14 факултета, девет високих школа, али и сви други који носе „префикс” акредитована високошколска институција. Интелектуализација је добро прокламован принцип, али како се он остварује и са којим циљевима? Ми смо то изразили кроз програм развоја поткрај прошле године, а подразумева повећавање квалитета услуга, односно доступности високог образовања, затим дигитализације и, наравно, научне изврсности.
Истакавши колико је важна повезаност науке и привреде, навео је неколико података који, како каже, провоцирају својом контрадикторношћу и намећу питање можемо ли бити задовољни у свему што изражавају бројеви.
– Можемо рећи да имамо постојан број студената у АП Војводини. Можда се блага прерасподела осећа тако што се нешто више студената уписује на приватне факултете. Такође, можемо да кажемо како је постојан број када је у питању девет високих школа, за које се одлучује око 1.600 студената на годишњем нивоу. Али имамо један заробљен квалитет. Према НАЛЕД-овој студији, око 70 одсто истраживача концентрисано је на факултете. Дакле, иновације су, заправо, део академске заједнице. Свега два одсто је везано за привредни амбијент, док је у другом делу света то мало другачије. Та прерасподела је углавном готово уједначена, а у развијенијим економијама Америке и Јапана преко 70 одсто истраживача део је привреде. Помало опомињуће је и то што свега три одсто привредних субјеката остварује сарадњу са високошколским институцијама, па имамо само 0,5–0,7 одсто истраживача који раде на иновацијама, троструко мање него у другим земљама.
Број патената у Заводу за интелектуалну својину, сматра, мора се повећати.
– Нажалост, у том смислу стагнирамо јер академска заједница више брине о наставничким звањима него о изумима. Лимитирани смо са појмом интернационализације у коме је важно објавити рад у међународном часопису, али да ли то исходује у унапређењу привреде? Дакле, мораћемо да патенте изједначимо са значајем часописа категорије М20 – закључио је.
Покрајински секретар је навео још једну веома битну чињеницу из члана 35 закона, која каже да докторске студије припадају само академском образовању.
– Нама сви они који су завршили специјалистичке и мастер студије високих школа остају на том нивоу, не могу на докторске студије. То могу Шведска, Данска и Немачка, па и земље у региону, као што су Италија, Словенија, али не и Србија. Ипак, више смо него захвални академској заједници која је трасирала пут развоја када су у питању техничко-технолошке науке и биотехнологија – рекао је Милошевић.
С. Милачић
