PODRŠKA ZA USAMLJENE TOKOM PRAZNIKA Može se reći i misliti bilo šta, bez straha od greške
Praznici mogu da budu okidač za razna neugodna osećanja iz više razloga, a jedan od njih je ono što nazivamo „opšta atmosfera”: okićene prodavnice i ulice, vesela muzika i neizbežno pitanje „Kuda ćeš za Novu godinu?”, što sve zajedno šalje određenu poruku, koju svaki pojedinac čuje i oseća na svoj način.
Ako ona ide u smeru „ljudi oko tebe deluju tako bezbrižno, a ti...”, „opet si sam/sama”, „raduj se, niko ne voli partibrejkere”, „kako to da nemaš okićenu jelku”, onda osoba može da doživi sebe kao odsečenu od sveta, kaže master psihološkinja i psihodramska psihoterapeutkinja Irina Bačić iz Novog Sada.
– Mnogi ljudi praznike povezuju sa porodičnim okupljanjima, a ako su doživeli gubitak bliske osobe, pripreme, kao i sami datumi, mogu bolno pojačati tugovanje – dodaje Irina Bačić. – Tu su i razne norme ponašanja, pritisci i očekivanja kako bi trebalo da se provedu praznici i sa kim, kao i to šta sve „nije normalno”, a šta je poželjno u tom kontekstu, odnosno šta se sve „mora”. Budući da sve ovo ima veze sa nekim grupama, jer i „svet” je grupa, i očekivanja, kao i društvene norme, dolaze od nekih grupa, otuda naša ideja za organizovanje grupe podrške za osobe kojima je to sada potrebno. Koleginica Kristina Jovanović i ja trudićemo se da napravimo atmosferu gde, umesto očekivanja i pritisaka, postoji nešto što je članovima i članicama sada potrebno. Možda je to atmosfera u kojoj se lako ističu različitosti, gde se slobodno može reći i misliti bilo šta, bez straha od greške, ili nešto treće.
Grupi može da se priključi bilo ko, pod uslovom da je punoletan i da dođe na individualni razgovor sa psiholozima, kako bi se upoznali pre početka serije od ukupno šest susreta, s tim da nije obavezno prisustvo na svakom od njih.
– Postoji opcija da se svako prijavi kada oseti potrebu za podrškom ([email protected]), a ako se pokaže da je članovima/cama to važno, nastavićemo da se sastajemo i nakon januara – napominje. – Interesovanje za grupu podrške je dosta veliko, ali se neki ljudi ipak povuku. Mnogi su ambivalentni, što može da se objasni zamorom od životnih sadržaja, ali i osećanjem nelagode pri pomisli da se izlažu pred nepoznatima. To je u redu, a mi kao voditeljke osluškivaćemo „kako grad diše” u ovom periodu i to će nam značiti u osmišljavanju budućih grupa. Kada tražim šta je zajedničko ljudima koji se u ovom periodu javljaju za stručnu pomoć, primećujem da se osećaju iscrpljeno od raznih „začaranih krugova” koji se ponavaljaju, a sada kulminiraju. Mnogi su umorni od učestalog stavljanja tuđih potreba ispred svojih, nevezano za pol i godine. Teško im je da se ljute na način koji bi za njih bio u redu, a pred kraj godine su nam razni kapaciteti na izmaku i ljutnja je i te kako potrebna kako bismo sačuvali sebe od sagorevanja.
U grupi podrške primenjivaće psihodramske i art tehnike.
– Bavljenje ličnim sadržajima preko simbola, slika, boja, skulptura, pokreta, pre svega je zanimljivo, budi radoznalost i upotpunjuje ustaljene racionalne načine razmišljanja. Kroz psihodramu ljudi mogu da tragaju za kreativnijim načinima rešavanja svojih izazova, odnosno da pripreme sebe za pronalaženje svežijih odgovora na izazove.
U svakom procesu rada na sebi je važno osetiti iskustvo, a ne samo razumeti i pričati o njemu. Za ove tehnike nije važan talenat, niti da se osoba razume u umetnost, jer je poenta da svako ima u sebi seme kreativnosti – dodaje sagovornica.
S. Milačić