PMF SA SARADNICIMA Proučavanje ekstremnih poplava i suša
Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu će u naredne tri godine realizovati značajan naučnoistraživački projekat u vrednosti od oko 900.000 evra, vezan za proučevanje hidro-meteoroloških ekstrema, poplava i suša, a u okviru projekta Horizont 2020.
- Proučavanje hidrometeoroloških ekstrema je zbog svoje složenosti od posebnog značaja za jugoistočnu Evropu. Predviđanja nam govore da usled klimatskih promena dolazi do promena hidrološkog ciklusa, što bi moglo da dovede do povećanog rizika od poplava – kaže rukovodilac EXtremeClimTwin projekta je dr Biljana Basarin sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo (Katedra za fizičku geografiju). – Pamtimo da je nekoliko razornih poplava u centralnoj Evropi tokom poslednjih 20 godina prouzrokovano upravo ekstremnim padavinama. Složenost odnosa između atmosferskih uslova, ekstremnih padavina i poplava, zajedno sa uočenim rastućim trendovima, ukazuju na neophodnost unapređivanja nauke i izgradnje istraživačkih kapaciteta u ovoj oblasti i u Srbiji.
Zemlje članice Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) su između 1980. i 2017. godine pretrpele ogromne gubitke zbog izuzetno snažnih klimatskih ekstrema, s više od 81odsto ukupnih gubitaka prouzrokovanih hidro-meteorološkim prirodnim katastrofama. Gubici usled ekstremnih klimatskih i hidroloških događaja iznosili su 453 milijarde evra, u proseku 12 milijardi evra godišnje, 79.200 evra po kvadratnom kilometru ili 811 evra po glavi stanovnika. Kumulativni gubici tokom analiziranog perioda toliko su veliki, da su u 2017. godini iznosili gotovo tri odsto BDP-a svih zemalja članica EEA. Štete nastale usled toplotnih talasa, različitih vidova suše u južnoj Evropi, kao i obalnih poplava, pokazuju najdramatičniji porast. Rizici od poplava u centralnoj Evropi, oluja i šumskih požara će se takođe povećati, sa različitim stepenom promene u različitim delovima kontinenta.
Kako ističe naša sagovrnica dr Basarin, Prirodno-matematički fakultet je prepoznao ovu potrebu i predlogom projekta uspešno konkurisao na poziv iz Okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i inovacije pod nazivom Horizont 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Predlog projekta je ocenjen sa maksimalnih 15 poena kao najbolji iz Srbije. Projekat će se realizovati pod nazivom „Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making“ (ExtremeClimTwin), i Prirodno-matematičkom fakultetu i partnerima obezbeđuje skoro 900.000 evra za izgradnju istraživačkih kapaciteta u oblasti otkrivanja i opisa ekstremnih hidro-klimatskih događaja.
Kako kaže dr Biljana Basarin, Balkansko poluostrvo je pogođeno posebno jakim toplotnim talasom tokom leta 2007. godine. Dnevne anomalije maksimalnih temperatura na nekim mestima su prekoračile 14°C. Teške ekološke i socijalne posledice, poput mortaliteta usled toplotnih udara, ozbiljnih problema u snabdevanju električnom energijom i šumskih požara, bile su povezane s ovim ekstremno visokim temperaturama. Države poput Srbije, Bugarske i Grčke su evropske zemlje koje su najviše bile pogođene toplotnim talasom. Prema podacima Republičkog hidro-meteorološkog zavoda, leto 2007. bilo je najtoplije u Srbiji u poslednjih 120 godina. Sa biometeorološke tačke gledišta, toplotni talasi postaju sve češći i duže traju na čitavom području, dok broj i trajanje hladnih talasa nisu tako izraženi.
Partneri PMF-a na ovom projektu su tri izvrsne istraživačke institucije iz EU: kompanija Climate Risk Analysis iz Nemačke (CRA), Loughborough University iz Velike Britanije (LU) i Centre for International Climate Research iz Norveške (CICERO). EU partneri će putem obuke za članove istraživačkog tima sa PMF-a preneti znanje i istraživačke veštine.
Umrežavanje s EU partnerima će se ostvarivati na svim nivoima, a takva razmena znanja je svakako na korist svih učesnika u projektu, šire naučne zajednice i svakako, zbog aktuelnosti problema, mnogih zainteresovanih strana iz neakademskog sektora. Projekat je značajan i za negovanje potencijala mladih istraživača PMF-a i strateško povezivanje fakulteta s međunarodnim istraživačkim institucijama kroz održiva partnerstva omogućiće transfer znanja, rezultata i naučnih metodologija.
Projekat kreće od 1. novembra 2020. i trajaće 36 meseci. Uz rukovodioca EXtremeClimTwin projekta dr Biljanu Basarin sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo (Katedra za fizičku geografiju), su i članovi istraživačkog tima: dr Tin Lukić, dr Miroslav Vujičić, dr Slobodan Marković, dr Dragoslav Pavić i dr Minučer Mesaroš, takođe svi sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo.
-Početak projekta očekujemo s velikim uzbuđenjem jer je ovo prvi koordinatorski projekat iz programa Horizont 2020 – napominje dr Biljana Basarin.
Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, porast maksimalnih dnevnih temperatura uglavnom je brži od porasta srednje godišnje temperature vazduha. U Evropi su od pedesetih godina prošlog veka velika područja doživela intenzivne i duge toplotne talase, sa primetnim uticajem kako na zdravlje ljudi, tako i na socio-ekonomske sisteme. Kao rezultat, temperaturni rekordi stari 500 godina oboreni su na 65 odsto teritorije Evrope u periodu 2003-2010. godine.
V. Crnjanski
