ПМФ СА САРАДНИЦИМА Проучавање екстремних поплава и суша
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду ће у наредне три године реализовати значајан научноистраживачки пројекат у вредности од око 900.000 евра, везан за проучевање хидро-метеоролошких екстрема, поплава и суша, а у оквиру пројекта Хоризонт 2020.
- Проучавање хидрометеоролошких екстрема је због своје сложености од посебног значаја за југоисточну Европу. Предвиђања нам говоре да услед климатских промена долази до промена хидролошког циклуса, што би могло да доведе до повећаног ризика од поплава – каже rukovodilac EXtremeClimTwin пројекта је др Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство (Катедра за физичку географију). – Памтимо да је неколико разорних поплава у централној Европи током последњих 20 година проузроковано управо екстремним падавинама. Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина и поплава, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области и у Србији.
Земље чланице Европске агенције за животну средину (ЕЕА) су између 1980. и 2017. године претрпеле огромне губитке због изузетно снажних климатских екстрема, с више од 81одсто укупних губитака проузрокованих хидро-метеоролошким природним катастрофама. Губици услед екстремних климатских и хидролошких догађаја износили су 453 милијарде евра, у просеку 12 милијарди евра годишње, 79.200 евра по квадратном километру или 811 евра по глави становника. Кумулативни губици током анализираног периода толико су велики, да су у 2017. години износили готово три одсто БДП-а свих земаља чланица ЕЕА. Штете настале услед топлотних таласа, различитих видова суше у јужној Европи, као и обалних поплава, показују најдраматичнији пораст. Ризици од поплава у централној Европи, олуја и шумских пожара ће се такође повећати, са различитим степеном промене у различитим деловима континента.
Како истиче наша саговрница др Басарин, Природно-математички факултет је препознао ову потребу и предлогом пројекта успешно конкурисао на позив из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације под називом Хоризонт 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Предлог пројекта је оцењен са максималних 15 поена као најбољи из Србије. Пројекат ће се реализовати под називом „Twinning фор the адванцемент оф дата-дривен multidisciplinary research инто hydro-climatic extremes то support риск assessment анд децисион макинг“ (ExtremeClimTwin), и Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900.000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области откривања и описа екстремних хидро-климатских догађаја.
Како каже др Биљана Басарин, Балканско полуострво је погођено посебно јаким топлотним таласом током лета 2007. године. Дневне аномалије максималних температура на неким местима су прекорачиле 14°Ц. Тешке еколошке и социјалне последице, попут морталитета услед топлотних удара, озбиљних проблема у снабдевању електричном енергијом и шумских пожара, биле су повезане с овим екстремно високим температурама. Државе попут Србије, Бугарске и Грчке су европске земље које су највише биле погођене топлотним таласом. Према подацима Републичког хидро-метеоролошког завода, лето 2007. било је најтоплије у Србији у последњих 120 година. Са биометеоролошке тачке гледишта, топлотни таласи постају све чешћи и дуже трају на читавом подручју, док број и трајање хладних таласа нису тако изражени.
Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Цлимате Риск Analysis из Немачке (ЦРА), Loughborough University из Велике Британије (ЛУ) и Центре фор Интернатионал Цлимате Research из Норвешке (ЦИЦЕРО). ЕУ партнери ће путем обуке за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине.
Умрежавање с ЕУ партнерима ће се остваривати на свим нивоима, а таква размена знања је свакако на корист свих учесника у пројекту, шире научне заједнице и свакако, због актуелности проблема, многих заинтересованих страна из неакадемског сектора. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства омогућиће трансфер знања, резултата и научних методологија.
Пројекат креће од 1. новембра 2020. и трајаће 36 месеци. Уз руководиоца EXtremeClimTwin пројекта др Биљану Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство (Катедра за физичку географију), су и чланови истраживачког тима: др Тин Лукић, др Мирослав Вујичић, др Слободан Марковић, др Драгослав Павић и др Минучер Месарош, такође сви са Департмана за географију, туризам и хотелијерство.
-Почетак пројекта очекујемо с великим узбуђењем јер је ово први координаторски пројекат из програма Хоризонт 2020 – напомиње др Биљана Басарин.
Према извештају Међувладиног панела за климатске промене, пораст максималних дневних температура углавном је бржи од пораста средње годишње температуре ваздуха. У Европи су од педесетих година прошлог века велика подручја доживела интензивне и дуге топлотне таласе, са приметним утицајем како на здравље људи, тако и на социо-економске системе. Као резултат, температурни рекорди стари 500 година оборени су на 65 одсто територије Европе у периоду 2003-2010. године.
В. Црњански
