Penzioni ček deblji između tri i četiri procenta
Od kraja ove nedelje u Srbiji će boraviti delegacija Međunarodnog monetarnog fonda i tek nakon završetka njegove revizije, više će se znati o procentu povećanja
penzija o kojem se priča već nekoliko meseci. Ekonomisti procenjuju da dobri ekonomski rezultati Srbiji otvaraju mogućnost da se penzije povećaju, i veruju da MMF ovoga puta neće imati ništa protiv toga da čekovi budu nekoliko procenta vredniji, ali ne veruju da će to povećanje biti veće od tri, eventualno četiri odsto.
Ekonomista Stojan Stamenković objašnjava da je tačan procenat povećanja teško utvrditi u ovom trentku dok se ne uradi projekcija buyeta za narednu godinu, dodajući da to zavisi od rasta bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko, objašnjava, rast BDP-a naredne godine bude tri odsto, ne treba očekivati povećanje plata i penzija veće od tri-četiri procenta. Međutim, on veruje da će MMF dozvoliti veći procenat povećanja plata nego penzija.
– Penzionerima šta god da se da, moraju da trpe, a s platama je dugačije jer postoje osetljivi sektori kao što su zdravstvo i prosveta, gde visina plata može izazvati određene probleme – ocenio je Stamenković.
Po mišljenju člana Fiskalnog saveta Srbije Vladimira Vučkovića, s povećanjem plata u javnom sektoru i penzija treba sačekati još godinu jer smatra da je njihovo učešće u BDP-u još uvek jedan procentni poen veće nego što je cilj Vlade.
– Predstoje razgovori Vlade Srbije s MMF-om i, u zavisnosti od toga da li će biti odobreno povećanje plata i penzija, i koliko, reći ćemo koliki će to udarac za buyet biti – rekao je Vučković.
No, bez obzira na to da li će penzije biti povećane tri ili četiri odsto, penzionerima i dalje ostaje da „trpe”, kako kaže Stamenković, jer drugog izbora i nemaju. Ipak, za sve njih je najvažnije da su penzije redovne i da ni jednog jedinog meseca nisu bile dovedene u pitanje. Nesporna je računica da su penzioneri, samo zbog neusklađivanja penzija s rastom inflacije od 2012, već izgubili oko deset odsto i da na to treba dodati umanjenje koje je doneo Zakon o privremenoj isplati penzija, ali veliko je pitanje, da toga nije bilo, da li bi penzije bile redovne.
Verovatno je ta činjenica slaba uteha za penzionere koji ne traže ništa drugo nego samo ono što im zakonom pripada. Da je to tako, govore i otvorena pisama penzionerskih organizacija srpskom premijeru i obraćanje Skupštini Srbije, u kojima se ukazuje na težak materijalni položaj penzionera i „pretegnuti” kaiš štednje.
Ljubinka Malešević