Penzionerske organizacije i dalje vagaju formule za obračun čeka
NOVI SAD: Otkako je prošle sedmice Fiskalni savet Srbije saopštio da je ova godina „pravo, ali i poslednje vreme” za usvajanje formula za usklađivanje penzija da bi penzioneri znali šta ih čeka dogodine, penzionerske organizacije prave svoju računicu i biraju najpovoljniju formulu od pet ponuđenih.
Naime, Fiskalni savet je, uz podsećanje na to da je poslednja izmena Zakona o PIO dala Vladi Srbije diskreciono pravo da, u skladu s mogućostima, pojedinim penzionerima isplaćuje novčano uvećanje uz penziju do ukupnog iznosa sredstava do 0,3 odsto BDP-a godišnje, predložio da se izabere jedna od pet ponuđenih formula za usklađivanje penzija, koje bi bilo ekonomski održivo i izdašnije od poslednje usvojene izmenama Zakona o PIO. Tako Fiskalni savet predlaže: da se penzije usklađuju s inflacijom i delom rasta BDP-a preko dva procenta, zatim 50 odsto s inflacijom i 50 s rastom BDP-a, ili 50 s inflacijom i 50 s rastom prosečnih zarada. Nudi se i formula po kojoj bi se penzije usklađivale 40 odsto s inflacijom i 60 s rastom prosečnih zarada, te 30 s inlafcijom i 70 s rastom ukupne mase zarada.
Predsednik Saveza penzionera Srbije Đuro Perić smatra da bi za penzionere najbolje bilo da se penzije usklađuju 60 odsto s rastom zarada i 40 odsto s inflacijom, ali napominje da će ta organizacija tek doneti odluku o tome.
Savez će se narednih dana na sednici izjasniti o tome koji bi predlog za penzionere bio najbolji, vodeći pri tom računa o tome da se ne naruši fiskalna stabilnost, naveo je Perić.
Kako dodaje, to kako je sada najlošije je rešenje – ne zna se ni kada će biti povećanje, ni koliko, ni za koga.
Vlada pre svega treba da kaže da li će pet odsto povećanja, koje dobijaju najsiromašniji, biti iz buyeta kao vrsta socijalnog davanja, ili će to ići iz kase Fonda PIO. Ukoliko je ovo drugo, to nije dobro jer će narušiti stabilnost fonda, kaže naš sagovornik.
S druge strane, u resornom Ministarstvu rada smatraju da prosečna penzija u Srbiji treba da bude viša nego sada, s ciljem da bude na nivou minimalne potrošačke korpe, koja sada iznosi 36.000 dinara. U Ministarstvu ne žele da licitiraju procentom eventualnog jačanja čeka ove godini, podsećajući na to da će on biti u skladu s rastom državnih prihoda, ali i u usklađen s iznosom minimalne cene rada koja se utvrđuje u septembru.
Srbija je početkom 20. veka među prvim zemljama Istočne Evrope usvojila Bizmarkov sistem državnog penzijskog osiguranja i dosledno ga prati do danas.
Javni penzijski sistem ustanovljen je u okviru nekadašnje Kraljevine SHS 1922. i nastavljen je nakon Drugog svetskog rata. Srbija je tek 2003. usvojila moderan reformski Zakon o PIO, ali je i dalje ostao državni sistem osiguranja koji pretpostavlja jasnu i predvidivu vezu između doprinosa uplaćenih tokom radnog veka i visine penzije.
Inače, penzije su posle prvih ozbiljnih penzijskih reformi usklađivane s rastom zarada, zatim s rastom inflacije. Čak je postojala i odredba Zakona o PIO po koojm prosečna penzija nije smela pasti ispod polovine prosečne plate u državi. Od pre nekoliko godina penzije se ne usklađuju niti s inflacijom niti s rastom prosečnih plata već u skladu s ekonomskim mogućnostima, odnosno ostvarenim BDP-om. Taj potez Vlada je morala da učini jer je pretila realna opasnost od bankrota Fonda PIO i pored toga što je država svakog meseca iz buyeta dotirala redovnu isplatu penzija, i to s više od 30 odsto. Sada je taj procenat smanjen, ali bez dotacija iz budžeta redovnih isplata penzija, i pored povećanja broja zaposlenih, ne bi bilo.
Ljubinka Malešević
