Ukidanje penala za prevremenu penziju urušilo bi sistem
BEOGRAD: Ukoliko bi bili usvojeni zahtevi za ukidanje ili ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje ponovo bi došlo do finansijske destabilizacije i ranije izložene formule za usklađivanje penzija ne bi više bile ekonomski održive, pokazala je nova analiza Fiskalnog saveta Srbije (FS).
Zato je važno istrajati na uspešnoj i doslednoj primeni reformskog Zakona o PIO iz 2014. godine jer su te mere jedan od ključnih razloga za finansijsku stabilizaciju penzijskog sistema, poručuju iz tog Saveta.
U analizi FS-a, koja se bavi mogućnostima za usvajanje nove sistemske formule za uskladivanje penzija, navodi se da je to jedan od prioriteta ekonomske politike u 2019. i da je sada pravo vreme da se iskoriste rezultati uspešne finansijske konsolidacije penzijskog sistema i pretoče u dugoročno održiv sistem za usklađivanje penzija.
"S ekonomskog stanovišta, formula za usklađivanje penzija treba da obezbedi
rast penzijskih primanja u skladu sa privrednim rastom", ističe Savet.
Pri tome, dodaje, važno je imati u vidu kontinuirani trend demografskog starenja Srbije, tako da se u periodu od 2020. do 2030. godine očekuje porast broja lica starijih od 65 godina za oko 4,0 odsto, odnosno smanjenje broja lica radne dobi (20-64 godine) za preko 10 procenata.
Zato bi nova formula za usklađivanje penzija, po mišljenju FS-a, trebalo da cilja rast prosečne penzije za oko 0,5 posto sporiji od stope privrednog rasta u narednoj deceniji.
Savet takođe smatra da je potrebno zakonski ograničiti da se ukupni rashodi za penzije kreću u koridoru od 9,5 do 10,5 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP).
Podseća da je prilikom uvođenja fiskalnih pravila 2010. godine nivo rashoda za penzije bio limitiran na 10 procenata BDP-a, što je predstavljalo prosečnu vrednost penzijskih rashoda u uporedivim zemljama istočne Evrope, ali da je tokom perioda ekonomske krize i fiskalne konsolidacije ovaj zakonski limit povećan na 11 posto.
"Imajući u vidu uspešno okončanje fiskalne konsolidacije, kao i značajnu reviziju
zvaničnog nivoa BDP-a u 2018. godini, potrebno je adekvatno i smanjiti gornji limit rashoda za penzije na nivo između 10 i 10,5 procenata BDP-a, u zavisnosti od društvenopolitičkih preferencija".
Pored toga, FS navodi da je potrebno ojačati automatske mehanizme koji će obezbediti finansijsku stabilizaciju ukupnog penzijskog sistema u periodima krize, odnosno koji će osigurati da vrednost penzija ne zaostaje za privrednim rastom u dugom roku.
"Na primer, moguće je propisati da se u situacijama kada penzijski rashodi pređu
10,5 odsto BDP-a dozvoljava usklađivanje penzija samo inflacijom, dok bi se zahtevalo
automatsko zamrzavanje penzija u slučajevima kada rashodi pređu 11 odsto BDP-a", navodi se u analizi.
S druge strane, ukoliko bi ukupni rashodi za penzije pali ispod 9,5 posto BDP-a, bilo bi omogućeno vanredno povećanje svih penzija, tako da se ukupni rashodi vrate na nivo od 10 odsto BDP-a, napominju iz Saveta.
Takođe ukazuju da je važno obezbediti široku društveno-političku podršku za novu formulu usklađivanja penzija.
