Otvaranje odeljenja za brigu o najtežim bolesnicima u Novom Sadu otvorilo pitanje: Kad će kovid bolnice i drugde da se preimenuju u palijativne

To bi značilo da konačno krećemo u korak sa svetom jer je mnogo pacijenata koji imaju neizlečive i teške dijagnoze, a koji su i sami, kao i njihove porodice, na mukama u tim najtežim poslednjim danima života. Isto se očekuju od kovid bolnica Batajnica i Kruševac, ali još ne znamo da li će baš tako i kad biti. A ove tri bolnice, inače, imaju ukupno oko 2.000 kreveta.

Direktorka UKC Vojvodine prof. dr Edita Stokić navela je da je Vojvodina prvi put dobila ovakav vid zdravstvene zaštite, koji će obavljati preko internističkih službi.

- Palijativno zbrinjavanje ne znači samo pružanje zdravstvenih usluga, nego se pacijentima omogućava da s porodicom u teškim trenucima, kada se leče od hroničnih i neizlečivih bolesti, imaju što bolje uslove - istakla je prof. Stokić i dodala da će, pored 50 kreveta za pacijente, biti obezbeđene i prostorije za pomoć porodicama.

Brojke

20.000 pacijenata premine od malignih bolesti u Srbiji

30.000 novoobolelih onkoloških pacijenata u Srbiji svake godine

16.000 pacijenata i njihovih porodica ima potrebu za palijativnim zbrinjavanjem

33,4 % umire u bolnicama

Sa oko 500 kreveta kovid bolnica Kruševac prazna je od početka maja. Međutim, rešenja još nema. Uz to, oko 500 stalno zaposlenih je praktično bez uposlenja.

- Kovid bolnica u Kruševcu će pripasti Opštoj bolnici u Kruševcu, a Ministarstvo zdravlja će odrediti kako će se koristiti zgrada. Očekuje se uredba Vlade Srbije o promeni namene i o raspoređivanju postojećih kadrova, a tu je više od 100 lekara i više od 300 sestara - kaže za Kurir prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš, pod čijom ingerencijom je još ova bolnica.

Najveća je, svakako, Batajnica, s oko 1.000 postelja, a poslednjeg pacijenta je ispratila početkom juna. Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić ranije je izjavila za Kurir da bi možda i do kraja godine moglo 150 kreveta da se spremi za palijativnu negu, pošto se rekonstruiše i naprave dvokrevetne sobe s kupatilom:

- Ali ne može da se pretvori u starački dom. Alchajmeri, nažalost, neće moći da leže tamo, već oni u terminalnoj fazi bolesti, da ne bi umirali u kući. Veliki je broj ljudi kojima je potrebno produženo bolničko lečenje.

Karike u lancu palijativnog zbrinjavanja

1. specijalizovane službe za zbrinjavanje u kući koje bi trebalo da budu angažovane u kućnoj nezi;

2. specijalizovani hospis dnevni centri - pacijenti koji su stabilni i mobilni, dobrog opšteg stanja i žele u neki boravak dok su članovi porodice na poslu (mogu biti nezavisne usluge ili u bolnicama);

3. hospis kao visokospecijalizovana ustanova za palijativno zbrinjavanje - objedinjuje i stacionarno i kućno zbrinjavanje, smeste ljude, ali i ih i isprate kući kad ih malo stabilizuju pa im pomažu kod kuće, a članovi porodice imaju podršku u procesu tugovanja;

4. specijalizovana bolnička odeljenja, poput ovog u Mišeluku;

5. specijalizovane ambulante (mogu biti sastavni deo doma zdravlja ili bolnice) - ti pacijenti ne odlaze kod lekara opšte prakse;

6. specijalizovano-konsultativni timovi za palijativno zbrinjavanje koji mogu da rade u bolnici, da obilaze pacijente po odeljenjima, ali i u domovima za stare, zatvorima, prihvatilištima za beskućnike;

Palijativno zbrinjavanje, toliko potrebno Srbiji, ne znači, nasuprot uvreženom mišljenju, umiranje ljudi u bolnicama specijalizovanim za to. Mijodrag Bogićević, zamenik direktora Centra za palijativno zbrinjavanje Belhospis, prve specijalizovane dobrotvorne organizacije za tu svrhu u nas koja pomaže onkološkim pacijentima, ali odnedavno i deci teških dijagnoza, ističe da je suština zbrinuti te ljude sistemski, ako je moguće u kući, a zatim, ako mora, u bolnici ili ako isključivo žele tamo da preminu.

- Dobro je što dobijamo i specijalizovane delove bolnica za palijativno zbrinjavanje. I zaista, ima ljudi koje nije moguće i zbog medicinskih razloga zbrinuti u vlastitom domu ili porodica ne može 24 sata dnevno da brine o njima iz raznih razloga, koji mogu biti finansijski, organizacioni. Ali bolničko zbrinjavanje treba da bude samo jedna od karika u lancu, kako je to standard u Evropi i razvijenom svetu. Palijativno zbrinjavanje podrazumeva kontrolu simptoma bolesti (bol, gušenje, mučnina, povraćanje, slabost...), ne izlečenje, pružanje psihosocijalne i duhovne podrške, pa i porodici, kojoj se pomaže i tokom procesa tugovanja nakon smrti bliske osobe - kaže za Kurir Bogićević i dodaje da je neophodan holistički multidisciplinarni pristup.

Hospisi po standardima evropske asocijacije treba da imaju osam do 12 kreveta za palijativno zbrinjavanje zbog broja edukovanog kvalitetnog kadra koji bi tu radio. U Srbiji, napominje Bogićević, ima svega 15 specijalista palijativne medicine. Inače, palijativna medicina je na spisku deficitarnih specijalizacija Ministarstva zdravlja.

Pacijenti kojima pomažu, a imaju ih 50 do 70 mesečno u Beogradu, svesni su kakav je ishod. Ali ako se ima prostora i vremena, ako se ne jave suviše kasno u završnoj fazi bolesti, kada im je ostalo dve-tri nedelje života, i pacijent i porodica se mogu pripremiti za ono što sledi.

- Uz psihološku i socijalnu podršku, imaju kontrolu nas preostalim vremenom, da urade nedovršene stvari, kao, na primer, da srede neke papire, završe knjigu, naprave video, neke ljude mole za oprost. Važno je i da se porodica pripremi za to - ističe Bogićević i dodaje da 90 odsto tih pacijenata želi da umre kod kuće.

U bolnici i deca s teškim dijagnozama

Belhospis, od pre godinu i po dana, pomaže i deci s teškim dijagnozama i trenutno ih je oko 20.

- To su retke i neurološke dijagnoze. Pomažemo i porodicama dvoje dece leptira, gde je nega izuzetno zahtevna - kaže Bogićević.

Palijatvno zbrinjavanje, ističe Bogićević, ne odnosi se samo na onkološke pacijente.

- Podrazumeva sve teške neurološke bolesti od multiple skleroze, Alchajmera, demencije. I to je u porastu u razvijenoj Evropi, gde sve više ljudi oboleva od njih jer je životni vek duži. Zbrinjavanje tih pacijenata je zahtevnije od zbrinjavanja onkoloških - kaže Bogićević.

Kurir