Otežan izbor škole zbog poklopljenih datuma za polaganje

Razlozi za to su višestruki, kaže direktor Vukašin Lazović, a tiču se ponajviše nedovoljne promovisanosti novog smera za posebno nadarene, samog programa i datuma polaganja.

– Ove godine nije bilo velike gužve jer je program, nažalost, loše koncipiran – objašnjava Lazović. – Toliko časova fizike i matematike je pomalo antireklama, budući da deca umetničke prirode očito beže od toga i ne mogu da sagledaju kako iz godine u godinu, ka maturi, opada broj predmeta iz prirodnih nauka, a iz struke, recimo istorije, pozorišta, filma, montaže, tehnike govora, scenarija, raste. Sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja teško mogu da izađem na kraj, jer oni tvrde da je to pilot-odeljenje i da je priprema za sve fakultete, a ja ne bih rekao da je takav dogovor.

Kako ima mesta za 20 učenika, onih dvoje ispod crte sačekaće ne bi li neko odustao posle polaganja male mature, dodaje sagovornik. Specijalizovani ispit sastoji se od testa opšteg znanja i kulture, na kojem se može osvojiti maksimalno 20 bodova, i pisanja eseja na zadatu temu, koji nosi najviše 40 bodova.

– U Ministarstvu prosvete usvojili su blagu primedbu od prošle godine, te dali jedan segment ispita u kome vi, na neki način, možete da prepoznate nečiji dar, sklonost ka umetnosti. Trebalo je analizirati kratku, nepoznatu Andrićevu priču o čoveku koji sluša Šopena i opisati njegov doživljaj muzike. Ali ako vi date da se ocenjuju interpunkcija i stil eseja, to nije toliko meritorno koliko bi trebalo biti. Valjalo bi uvesti još jedan deo ispita koji se odnosi na govor, držanje, pokazivanje scenske veštine – napominje Lazović.

Otežavajuća okolnost je bilo i to što su se poklopili datumi za proveru učeničkih sposobnosti i znanja u Lazinoj i Karlovačkoj gimnaziji, te Školi za dizajn „Bogdan Šuput”.

U Karlovačkoj gimnaziji, koja ove godine slavi važan jubilej – 230 godina postojanja, što je obeleženo i izložbom u Muzeju Vojvodine, prijemni ispit za filološka odeljenja položilo je 175 đaka, dok ih primaju 144, kaže njen direktor Branko Stojkov.

– Čini mi se da je bio dobar odziv i za odeljenja istorije i geografije, koja su uvedena prošle godine. Učenici su se lepo spremili, neki su polagali i oba predmeta, pa odabrali jedan prema osvojenim bodovima. Koliko će novih učenika pohađati našu školu, znaćemo na upisu, koji će se održati 12. i 13. jula – dodaje Stojkov.

– U Ministarstvu prosvete moraju znati da u Novom Sadu postoji još nekoliko umetničkih škola i da ne mogu prijemni biti istog dana. To je problem i u Beogradu, Kruševcu, Nišu i Kragujevcu, sa čime se slaže i Čarna Radoičić, savetnica za umetničko obrazovanje pri Ministarstvu prosvete, ali nije se lako izboriti. Dok dođete do prave reforme, protekne mnogo vremena. Uostalom, nismo nezadovoljni – naglasio je.

Osim u Karlovačkoj gimnaziji, koja je lane imala 15 od mogućih 20 učenika u ovakvom specijalizovanom odeljenju, a kad je minimalni broj bodova bio 184,85, isti smer otvoren je u Petoj beogradskoj gimnaziji, Devetoj gimnaziji „Mihailo Petrović Alas” na Novom Beogradu, somborskoj Gimnaziji „Veljko Petrović”, Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac” i Gimnaziji u Kraljevu. Za takve srednjoškolce, u toku četiri godine, predviđeno je ukupno po 539 časova iz oba navedena predmeta, što je mnogo više nego na ostalim gimnazijskim smerovima. Pored toga, prema planu je 107 časova iz Osnova geopolitike i 74 časa iz predmeta Jezik, mediji i kultura, koji se inače javljaju samo u okviru izbornih programa. Sadržaji koji se izučavaju, stručni nastavnici i dobro opremljene škole trebalo bi da pripreme buduće maturante prvenstveno za fakultete društveno-humanističkih nauka, kao i za one na kojima se izučava čovekov uticaj na prirodu i obrnuto, pri čemu im se ne uskraćuje prohodnost i na studijskim programima iz srodnih ili sasvim drugih oblasti.

S. Milačić