Specifičnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Dok zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je trebao biti usvojen do kraja 2017, stoji u fioci već godinama, i ove je godine obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom raznim manifestacijama i prigodnim razgovorima.
Jedan od takvih skupova, ali s izvesnošću da će u skorijoj budućnosti i pored nedostatka zakona, doprineti poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, kojih je u Vojvodini 7.000, a u Novom Sadu 1800, bio je jučerašnji okrugli sto na temu „Specifičnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.
Učesnici skupa, predstavnici preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju na teritoriji AP Vojvodine, firmi koje zapošljavaju sugrađane sa invaliditetom, govorili su o izazovima i o teškoćama sa kojima se sreću u praksi. Susret je upriličen da bi se predložile mere za unapređenje poslovnog ambijenta osoba sa invaliditetom, koje bi ujedno doprinele i boljoj prepoznatljivosti ovih preduzeća na tržištu, kao i transparentnijoj, čvršćoj i korisnijoj saradnji preduzeća i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.
Konkurs do 7. decembra
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Branislav Bandić izneo je da je ovaj sekretarijat raspisao javni konkurs za privatna preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom za nabavku mašina, opreme, adaptaciju poslovnog prostora. Konkurs traje do 7. decembra. Za ove namene odvojen je novac od 12.500.000 dinara, sa učešćem preduzeća od 50 odsto vrednosti dobara ili usluge. Za kupovinu opreme za zaštitu na radu sekretarijat je ovegodine za dva preduzeća izdvojio 6.888.000 dinara. Za podršku Klastera socijalnog preduzetništva izdvojeno je 20 miliona dinara.
Sijaset je primera društveno neodgovornog ponašanja, a jedan od pokazatelja je i podatak, koji je iznela predstavnica Unije poslodavaca Vojvodine Miljana Stojšić Stojanovska, da neki poslodavci rađe plaćaju penale nego da zaposle osobe sa invaliditetom. Takve firme godišnje plaćaju sedam miliona dinara akonto penala, a najčešći odgovor poslodavca na pitanje zašto ne poštuje zakonsku obavezu je – Nisam uspeo da nađem odgovarajućeg radnika za potrebe posla. Da je ovo najčešće samo izgovor povrdili su i neki od učesnika skupa. Stojanovska je iznela i važnu informaciju da je njena organizaija spremna da organizuje svojevrsnu obuku za pripremu mladih za ulaza u svet rada, ne praveći, pri tom, razliku između osoba sa invaliditetom i onih koji to nisu. Veliki je jaz između obrazovanja i zapošljavanja - često valja naučiti kako se predstaviti, rukovati, ophoditi... Edukacija obe ciljne grupe i poslodavaca i onih koji se zapošljavaju je preko potrebna.
Siniša Tešić, predstavnik Klaster socijanog preduzetništva Vojvodine, kaže da je u Vojvodini relativno dobra zaposlenost osoba sa invaliditetom, ali da veliku nevolju predstavlja nedostatak edukacije stručnih lica za rad sa osobama sa invaiditetom. Tešić je dodao da osobe sa invaliditetom najčešće rade teške i manje plaćene poslove i da bi bilo vrlo dobro da se ti ljudi osposobe za nova, sada tražena zanimanja.
Nina Baranovski iz preduzeća Gepard Vis, iznela je primer iz svog kolektiva koji potvrđuje koliko je edukacija okoline u kojoj osoba sa invaliditetom radi, važna. Naime, ona, koja poznaje znakovni jezik, tumač je za tridesetak osoba oštećenog sluha u ovom preduzeću, te se svakodnevno susreće s predrasudama, koje ukazuju na potrebu podizanja svesti okoline. Valja usvojiti da su osobe sa invaliditetom radno sposobni ljudi, da kolege i naročito šefovi moraju da nauče s njima da se ophode (na primer shvate da ljudi oštećenog sluha mogu da čitaju s usana) a, ne da ih doživljavau kao pomoćne radnike. S drtuge srane, osobe sa invaiditetom su često neravnopravne, jer nisu spremni za preuzimanje odgovornosti.
Zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam mr Pavle Počuč napomenuo je da je jačanje partnerstva javnog, privatnog i nevladinog sektora nužna kada je zapošljavanje osoba sa invaliditetom u pitanju. U isto vreme, smatra Počuč, važna je i vidljivost pozitivnih primera i saradnja s medijima ne bi li se svest ljudi što pre počela menjati, a osobe sa invaliditetom postale i u stvarnosti ravnopravni članovi zajednice.
B. Opranović
