Odbor SANU o „ministarkama”, lingvistkinje nude dokaze

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da ta dva zakona treba da omoguće svakom da oseti da živi u malo pravednijem društvu.

Ovaj zakon treba da omogući unapređenje rodne ravnopravnosti, sistematično uređenje i jačanje institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, kao i preciziranje obaveza poslodavaca i organa javne vlasti u pogledu planiranja i sprovođenja mera za unapređenja rodne ravnopravnosti.

Posle 2009. godine konačno smo dobili novi, moderan, krovni zakon u ovoj oblasti, koji će omogućiti ženama i muškarcima jednake uslove da žive, rade i razvijaju se, jer jedino takvo društvo može da ide napred - navela je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i dodala da Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da omogući da niko više ne može da uz biografiju za posao traži i sliku, niti da pita ženu da li planira brak ili rađanje dece.

Neki primeri imenica koje Odbor navodi u svom dopisu kao neprihvatljive postoje u Rečniku srpskoga jezika 2011. godine: “dopisnica” je imenica koja ima dva značenja 1. “poštanska karta” 2. “žena dopisnik” (str. 292). Drugi primeri koje Odbor navodi postojali su u Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika, te se svako može uveriti da je u 1. tomu te knjige iz 1967. postojala imenica “govornica” u značenju “ženska osoba govornik” (str. 517,  potvrda je nađena u Beogradu 1937. godine!).

Takođe, kompanije će, kako je rekla, biti u obavezi da imaju određeni procenat žena u upravljačkim telima, a kvote su neophodne barem u početku, kako bi tu situacija počela da se menja, jer bi, dodala je, trebalo da imamo više žena i tamo gde se odlučuje o novcu. Podsetimo, prethodnim zakonom određeno je učešće žena na upravljačkim funkcijama koje kontroliše državni aparat od 30 odsto, ali taj procenat nije postizan, naročito kad je u pitanju lokalni nivo. Kompanije su bile posebna priča, a novim zakonom predviđena je i sveobuhvatna kampanja podizanja svesti o neophodnosti rodne ravnopravnosti i u oblastima na koje do sada nije obraćana posebna pažnja: osim korporacija, o rodnoj ravnopravnosti učiće se i u školama.

Naravno da ovaj zakon nije prošao bez kontroverzi. Odbor za standardizaciju srpskog jezika uputio je javne primedbe, vezane za promene u normiranju srpskog jezika, a koje se odnose na insistiranje na ravnopravnoj upotrebi imenica koji označavaju nosioce funkcija ili vrste rada u ženskom i muškom rodu, imenujući ministarke koje su učestvovale u njegovom odlučivanju kao „ministarke”.

„Zakon o rodnoj ravnopravnosti direktno zalazi u problematiku srpskoga standardnog jezika, jer propisuje, čak pod pretnjom kazni, i upotrebu rodno senzitivnog jezika. A normiranje upotrebe standardnog jezika nije niti može biti u ingerenciji Vlade, nego isključivo u ingerenciji jezičke struke i nauke. Srbističku struku i nauku u pogledu svih pitanja standardizacije srpskoga jezika predstavlja Odbor za standardizaciju srpskoga jezika. Jedan od zadataka Odbora jeste i davanje predloga državnim organima radi svrsishodnih rešenja u oblasti jezičke politike”, navodi se u saopštenju odbora i dodaje da su odredbe ovog zakona „u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskoga književnog jezika, a samim tim i sa njegovim sistemskim i strukturnim pravilima”.

Odbor za standardizaciju srpskoga jezika smatra da Zakon o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (kao npr.: vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja..., a šta tek reći za bekicu - “ženu beka”, centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičkosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (npr.: da li je akademkinja “žena akademac” ili “žena akademik”, da li je trenerka “žena trener” ili “sportska odeća”, da li je generalka “žena general”, “generalna proba”, “generalna popravka” ili “generalno čišćenje”, odnosno: kako glasi oblik za “ženu nosača/nosioca”: nosilica/nosilja/nosiljka; a za “ženu dopisnika” - dopisnica, ili za “ženu govornika” - govornica, i da ne nabrajamo više”. Date i slične lekseme ne da nisu svojstvene srpskom standardnom jeziku, nego predstavljaju nasilje nad njegovim zakonitostima, i potpuno negiranje liberalne jezičke politike. Kao da su se predlagači zakona ugledali na Hrvate, koji godinama izmišljaju reči i na silu ih guraju u jezik, istaknuto je u saopštenju.

Reagovala je i grupa stručnjakinja za feminističku lingvistiku i srbistiku, ističući da ovaj dopis pokazuje da je svaki monopol opasan, a da je “naučni” monopol poguban.

“Briga za očuvanje i negovanje srpskog jezika” kao jedan od zadataka Odbora svakako ne počiva na praksi upotrebe navodnika kada se u tekstu referira na ženske osobe (ministarke, ekonomistkinju i fizičarku), jer pretpostavlja drugo nameravano značenje reči, u ovom slučaju ženskih osoba. Odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti nisu “u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskoga književnog jezika” jer je upotreba imenica u ženskom rodu koje označavaju nazive profesija, titula i zanimanja žena deo duge istorije srpskog književnog jezika.

Odbor kao neprihvatljivu navodi i imenicu “virusološkinja” ili baš onu reč koju su prof. dr Marina Nikolić i dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk uvrstile u nov Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida, koji je nastao kao poseban projekat Odseka za standardni jezik Instituta za srpski jezik SANU, rečeno je u saopštenju koje su potpisale lingvistkinje dr Margareta Bašaragin, dr Valentina Bošković Marković, profesorka emerita Svenka Savić, Marjana Stevanović i prof. dr Svetlana Tomić.

Među odredbama novog Zakona našlo se i ono po kojem su sredstva javnog informisanja dužna da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu, kao i da preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse, koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno nadređenosti određenog pola. Drugim rečima, informacije u sredstvima javnog informisanja, uključujući i oglašavanje, ne mogu da sadrže podatke kojima se stvara ili podstiče rodna diskriminacija.

Zabranjeno je izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno na rodnim stereotipima.

Svako, bez obzira na pol odnosno rod, ima pravo na jednake mogućnosti učešća u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima i pravo da pod ravnopravnim uslovima stupa u javne službe i na javne funkcije. Narodna skupština, Vlada i drugi organi, u okviru svojih izbornih prava, kao i u vršenju prava ovlašćenog predlagača kandidata za izbor u kolegijalne republičke i druge organe, primenjuju princip rodne ravnopravnosti i preduzimaju posebne mere kojima će se postupno obezbediti najmanje 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola prilikom predlaganja kandidata, izbora i imenovanja u kolegijalne republičke i druge organe, prilikom obrazovanja stalnih i povremenih radnih tela i prilikom predlaganja sastava stalnih delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju u međunarodnim telima. Političke stranke i drugi ovlašćeni predlagači, prilikom utvrđivanja i predlaganja liste kandidata za izbor poslanika i odbornika, kao i prilikom određivanja lica sa liste za poslanike i odbornike, dužni su da poštuju princip rodne ravnopravnosti i da preduzimaju posebne mere kojima će postupno obezbediti da na listama kandidata bude najmanje 40 procenata predstavnika manje zastupljenog pola.

Sredstva javnog informisanja dužna su da koriste rodno osetljiv jezik, da izveštavaju rodno osetljivo i izbalansirano, bez senzacionalizma i iznošenja detalja iz porodičnog i privatnog života, da razvijaju svest o rodnoj ravnopravnosti kako bi se iskorenili društveni i kulturni obrasci, običaji i praksa zasnovani na rodnim stereotipima, predrasudama i rodnoj diskriminaciji i smanjilo rodno zasnovano nasilje i nasilja prema ženama. Radi povećanja rodne osetljivosti izveštavanja i eliminisanja seksističkih i mizoginih medijskih sadržaja, sredstva javnog informisanja dužna su da preduzimaju mere sa ciljem unapređenja kompetencija novinara i urednika. Kako će na to reagovati komercijalne televizije koje emituju rijaliti programe, pune scena fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja prema ženama, ostaje da se vidi.

Ivana Radoičić