Od Pokrajine novac za gensku terapiju tumora i DNK profile

Nosioci projekta su 12 državnih i šest privatnih fakulteta, kao i jedan institut. Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević uručio je rešenja predstavnicima visokoobrazovnih institucija koje su dobile novac na osnovu javnog konkursa za finansiranje kratkoročnih projekata od posebnog interesa za održivi razvoj u AP Vojvodini u 2018.

Projekti su dobili pozitivno mišljenje stručnih saveta iz osam naučnih oblasti, a Milošević je, uručujući rešenja, kazao da nakon umetničko-istraživačkih, razvojno-istraživačkih i projekata nacionalnih manjina, kratkoročni projekti predstavljaju kontinuitet i istakao da važan princip predstavlja transparentnost i konkurentnost, jer je vrlo važno da istraživači prepoznaju da je ovo legitiman postupak, koji ne daje pravo izbora projekata sekretaru, već stručnim savetima koji su sagledali sve njihove validne elemente.

„Ove godine smo već izdvojili 70 miliona dinara za dugoročne projekte. Prošle godine izdvojili smo 40 miliona za projekte koji se realizuju u saradnji s Evropskom unijom, dok smo ove godine izdvojili 20 miliona za ove projekte, a do kraja godine očekujem još toliko. Kada pričamo o novcu, to je gotovo 200 miliona dinara, ali ono što je mnogo važnije, to je da ćemo insistirati ne samo na vidljivosti u časopisima, već na intenzivnoj saradnji s privredom. Zato pomažemo ne samo naučne institucije, nego i privredne subjekte subvencijama, kako bi njihova saradnja s naučnoistraživačkim institucijama bila intenzivirana“, naglasio je Milošević i dodao kako, ako hoćemo da idemo napred, znanje nije politička floskula, a nosioci ovih projekata su najmoćniji agregat društva.

Profesorki dr Nadi Vučković s Medicinskog fakulteta odobren je projekat “Gaba tkivno profilisanje humanih glioma u cilju razvoja novog aspekta perosnifikovane antitumorske terapije”.

„Gliomi su maligni tumori mozga i veliki proboj u ljihovoj dijagnostici postignut je u poslednjih desetak godina. Do tada je dijagnoza ovog tumora značila da terapije nema i da se umire brzo. Kada je rešen način uzorkovanja i terapije, popravilo se preživljavanje, produžen je život, bolji je kvalitet života pacijenata, koji su dugo bez znakova bolesti. Proboj je načinjen i na nivou genetike i postoji mogućnost da se ukombinuju karakteristike tumora s načinom terapije, koja je specifična, odnosno personalizovana za svakog pacijenta, što znači da ne dobijaju svi pacijenti istu količinu leka, nego specifično, svako za njegovu bolest“, objašnjava dr Vučković.

U projektu će se ispitati genetske i molekularne karakteristike tkiva tumora ljudi, s mogućnošću primene različitih savremenih molekularnih pokazatelja tog tumora. Projekat će trajati godinu dana i biće obuhvaćeno oko 50 pacijenata iz Vojvodine i većeg dela Srbije.

„Klinički centar Vojvodine jedini radi stereotaksične biopsije mozga, gde ne može lako da se operiše, već se radi iglena punkcija, te ćemo stoga imati i toliki broj pacijenata“, napomenula je dr Vučković.

Projekat je dobio i Centar za radiologiju Kliničkog centra Vojvodine, a upravnik Centra profesor dr Viktor Til kaže kako će ispitivati mogućnosti komplikacija pri postavljanju stenta u vratne arterije i operativno lečenje kod pacijenata koji imaju ishemijsku bolest mozga.

„To nisu samo pacijenti koji su doživeli moždani udar, nego i oni koji imaju suženje vratnih arterija. Kod njih ćemo ispitivati moguće promene na mozgu nakon postavljanja stenta“, rekao je dr Til.

Forenzičarka profesorka dr Dragana Zgonjanin Bosić iz Kliničkog centra Vojvodine, zahvaljujući ovom projektu radiće na primeni novih multipleksnih STR sistema u forenzičkim DNK analizama skeletnih ostataka u slučaju humanih identifikcija.

„Na izolovanu DNK iz izgorelih ili raspadnutih ostataka, kada je jedina moguća identifikacija nepoznatih ostataka komparativnom genetskom analizom s pretpostavljenim srodnicima, proširiće se na primenu dodatnih genskih markera, koji su zbog svojih osobina neophodni u forenzičkoj analizi slabo očuvanih ostataka kostiju. Nekada je degradacija tolika da može da se napravi samo delimični, parcijalni DNK profil, a zadatak i cilj ovog projekta je da, koristeći dostignuća moderne forenzike i primenom novih sistema, poboljšamo mogućnost identifikacije“, ispričala je dr Zgonjanin-Bosić.

LJ. Petrović