Од Покрајине новац за генску терапију тумора и ДНК профиле

Носиоци пројекта су 12 државних и шест приватних факултета, као и један институт. Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић уручио је решења представницима високообразовних институција које су добиле новац на основу јавног конкурса за финансирање краткорочних пројеката од посебног интереса за одрживи развој у АП Војводини у 2018.

Пројекти су добили позитивно мишљење стручних савета из осам научних области, а Милошевић је, уручујући решења, казао да након уметничко-истраживачких, развојно-истраживачких и пројеката националних мањина, краткорочни пројекти представљају континуитет и истакао да важан принцип представља транспарентност и конкурентност, јер је врло важно да истраживачи препознају да је ово легитиман поступак, који не даје право избора пројеката секретару, већ стручним саветима који су сагледали све њихове валидне елементе.

„Ове године смо већ издвојили 70 милиона динара за дугорочне пројекте. Прошле године издвојили смо 40 милиона за пројекте који се реализују у сарадњи с Европском унијом, док смо ове године издвојили 20 милиона за ове пројекте, а до краја године очекујем још толико. Када причамо о новцу, то је готово 200 милиона динара, али оно што је много важније, то је да ћемо инсистирати не само на видљивости у часописима, већ на интензивној сарадњи с привредом. Зато помажемо не само научне институције, него и привредне субјекте субвенцијама, како би њихова сарадња с научноистраживачким институцијама била интензивирана“, нагласио је Милошевић и додао како, ако хоћемо да идемо напред, знање није политичка флоскула, а носиоци ових пројеката су најмоћнији агрегат друштва.

Професорки др Нади Вучковић с Медицинског факултета одобрен је пројекат “Габа ткивно профилисање хуманих глиома у циљу развоја новог аспекта пероснификоване антитуморске терапије”.

„Глиоми су малигни тумори мозга и велики пробој у љиховој дијагностици постигнут је у последњих десетак година. До тада је дијагноза овог тумора значила да терапије нема и да се умире брзо. Када је решен начин узорковања и терапије, поправило се преживљавање, продужен је живот, бољи је квалитет живота пацијената, који су дуго без знакова болести. Пробој је начињен и на нивоу генетике и постоји могућност да се укомбинују карактеристике тумора с начином терапије, која је специфична, односно персонализована за сваког пацијента, што значи да не добијају сви пацијенти исту количину лека, него специфично, свако за његову болест“, објашњава др Вучковић.

У пројекту ће се испитати генетске и молекуларне карактеристике ткива тумора људи, с могућношћу примене различитих савремених молекуларних показатеља тог тумора. Пројекат ће трајати годину дана и биће обухваћено око 50 пацијената из Војводине и већег дела Србије.

„Клинички центар Војводине једини ради стереотаксичне биопсије мозга, где не може лако да се оперише, већ се ради иглена пункција, те ћемо стога имати и толики број пацијената“, напоменула је др Вучковић.

Пројекат је добио и Центар за радиологију Клиничког центра Војводине, а управник Центра професор др Виктор Тил каже како ће испитивати могућности компликација при постављању стента у вратне артерије и оперативно лечење код пацијената који имају исхемијску болест мозга.

„То нису само пацијенти који су доживели мождани удар, него и они који имају сужење вратних артерија. Код њих ћемо испитивати могуће промене на мозгу након постављања стента“, рекао је др Тил.

Форензичарка професорка др Драгана Згоњанин Босић из Клиничког центра Војводине, захваљујући овом пројекту радиће на примени нових мултиплексних СТР система у форензичким ДНК анализама скелетних остатака у случају хуманих идентификција.

„На изоловану ДНК из изгорелих или распаднутих остатака, када је једина могућа идентификација непознатих остатака компаративном генетском анализом с претпостављеним сродницима, прошириће се на примену додатних генских маркера, који су због својих особина неопходни у форензичкој анализи слабо очуваних остатака костију. Некада је деградација толика да може да се направи само делимични, парцијални ДНК профил, а задатак и циљ овог пројекта је да, користећи достигнућа модерне форензике и применом нових система, побољшамо могућност идентификације“, испричала је др Згоњанин-Босић.

Љ. Петровић