Od početka oktobra pojačan nadzor nad softverskom piraterijom u Srbiji

Poslednje nezavisne studije pokazuju da je nelegalna prodaja softvera u Srbiji 2017. godine zauzimala 66 odsto tržišta, a procene govore da ovaj procenat nije značajno smanjen, pogotovo tokom i nakon kovid-pandemije, kada je nivo upotrebe neadekvatno licenciranog softvera osetno porastao. 

Skoro polovina softvera, i onih za ličnu upotrebu, ali i onih poslovnih, potiče s opskurnih sajtova za preuzimanje sadržaja, takozvanih torent-trekera. Na tim sajtovima i programima uz link za „skidanje“ softvera često dolazi i šifra za pristup softveru, tako da svetskim piratskim netom kruži tek nekoliko desetina kopija originalnih programa. Posledice korišćenja ovakve verzije softvera mogu da budu ozbiljne: piratske kopije najčešće su lišene nekih naprednih opcija, vrlo često se dešava da apdejtovanje programa ne sme da se radi jer sistem prepoznaje kopije i blokira svaki pokušaj pristupa, često se dešava da program „puca“, a postoji i lepa šansa da svoj tekst ili neki drugi projekat, napravljen uz pomoć nelegalnog softvera, ne smete da pošaljete u svet jer će biti prepoznat kao sumnjiv. 

Zato je, naravno, dobro kupiti originalan softver, a to se može učiniti na dva načina: onaj standardni sad više nije toliko skup i može se naći u ponudi na svetskom tržištu, gde firme koje se iz nekog razloga zatvaraju za par dolara nude originalni softver, skrojen za vas. Druga opcija vam je korišćenje nekog od takozvanih programa otvorenog koda, koji su legalni i besplatni, mnogi i liče na svoje „plaćene“ blizance, poput, recimo,  LibreOffice koji prilično liči na Majkrosoftove Ofis pakete, naročito na mnogo korišćeni Njord. 

Naime, Izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima, a radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine nadležnost za kontrolu legalnosti softvera dodeljena je Tržišnoj inspekciji koja je od početka oktobra preuzela ovaj nadzor od Poreske uprave. U pomoć im je pritekla Američka privredna komora, koja sprovodi seriju obuka i edukativnih radionica, posvećenih unapređenju kapaciteta državnih organa da efikasnije štite prava intelektualne svojine kada su u pitanju softveri. Treninzi su namenjeni predstavnicima inspekcijskih, pravosudnih i drugih nadležnih organa iz država regiona - Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Hrvatske, Severne Makedonije i Srbije, a u čijoj su nadležnosti kontrola i procesuiranje softverske piraterije.

-Istraživanja kompanije “IDC” pokazuju da jedan od tri nelegalno kupljena softvera nose ozbiljan bezbednosni rizik u vidu malvera koji ozbiljno ugrožava bezbednost računara i mreža na koje su oni povezani. Zato je, pored činjenice da je neovlašćena upotreba softvera nelegalna i da je predmet nadzora nadležnih organa, važno znati gde i kako kupovati softver, posebno onlajn – rekla je Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora AmCham-a.

Kompanije članice AmCham-a, kao nosioci prava intelektualne svojine, tokom ovih obuka dele svoja znanja o internim politikama licenciranja i kategorijama proizvoda koji su na tržištu, dele dobre međunarodne prakse u nadzoru softverske piraterije i daju smernice koje će biti od pomoći pri mapiranju ključnih tačaka nadzora u cilju smanjenja stope softverske piraterije u Srbiji i regionu. 

-Dobijanjem novih nadležnosti od početka oktobra, koje podrazumevaju i utvrđivanje da li postoji povreda prava na računarske programe (softver) i baze podataka, zaokružujemo naše nadležnosti koje se tiču inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite prava intelektualne svojine – rekla je Mirjana Damjanović, načelnica Odeljenja za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača iz Sektora tržišne inspekcije. 

 Ivana Radoičić