Обогаћена једносменска настава: Јога за превазилажење изазова одрастања

Осим што се труди да током редовне наставе ученицима пробуди интересовање за очување, заштиту и истраживање природе, кроз праксу, у раду са узрастом од четвртог до шестог разреда, указује на значај интелигенције тела, помаже им да побољшају концентрацију, као и да смање количину стреса у свакодневном животу, те тиме лакше превазиђу изазове одрастања.

Како каже, године 2013. отишла је на први час јоге, без великих очекивања, желећи да се релаксира, јер рад у школи уме да буде веома интензиван за нервни систем.

– Када сам после сат и по вежби изашла, чинило ми се да сам лакша бар десет килограма. То ме је одмах заинтригирало, па сам почела да истражујем, а касније спонтано кренула на школовање за инструктора у Јога савезу Србије. Пре три године, указала се прилика да покренемо пројекат „Обогаћен једносменски рад” јер у школи имамо редовну наставу само пре подне. Од педесетак предлога за активности које бисмо понудили ученицима у поподневним часовима, стигли смо до јоге и идеје да је повежем са знањима из биологије – додаје Маријана Јовановић.

Како се ова vannastavna активност не оцењује, ученици су, каже, опуштенији, па могу и да питају шта хоће.

– Таква атмосфера је много погоднија за учење и разумевање. То што долазе редовно, иако не бележимо неоправдане изостанке, показатељ ми је да им часови јоге пријају – објашњава она, уз опаску да је број заинтересованих ђака порастао након што су демонстрирали „поздрав сунцу” на приредби поводом Дана школе. – Када се помене интелигенција, сви прво помисле на рационалне, математичко-логичке способности, заборављајући на мудрост записану у телу, којој су поверене све најважније функције, као што су дисање, рад срца и осталих унутрашњих органа. И у биологији је интелигенција објашњена као способност адаптације на нове услове живота уочавањем битних односа. У целом западном свету дата је предност уму, размишљању и логичном закључивању, а корисно би било освестити шта се дешава у телу, како бисмо му помогли, а самим тим се осећали боље.

Мада се „алатима” које нуди јога може смањити висок проценат ђака који имају криву кичму услед седелачког животног стила, њихови позитивни ефекти решавају и друге проблеме.

– Вежбањем асана постајемо свесни свих делова тела, од малог прста до главе, освешћујемо границе пријатности при одређеним положајима и посматрамо како се полако померају и како постајемо флексибилнији – каже  Јовановићева. – Треба знати да погрбљеност није само естетски проблем, него утиче и на то колико ваздуха можемо да удахнемо. Рецимо, када деца држе телефон и играју игрице, грудни кош нема довољно места да се рашири и прими кисеоник. Осим тога, заборавили смо како треба правилно дисати. Уместо да се ангажују сви мишићи, од стомака нагоре, најчешће је то плитки дах, својствен стању стреса.

Колико је битно дубоко дисати, објаснила је на примеру аутономног дела периферног нервног система, који се састоји од симпатикуса и парасимпатикуса.

– Симпатикус је задужен за убрзавање рада срца и дисања. Он је активан када смо у опасности и даје информацију нашим ендокриним жлездама да стварају хормоне стреса, који нашу крв треба да гурну ка мишићима да бисмо могли да уђемо у стање „бори се или бежи”, док сви остали органи успоравају рад јер нису од виталног значаја. Овај механизам остао нам је од предака, међутим, и данас се често активира иако нема реалних опасности. Па тако ученици, када их наставник прозове да одговарају, а нису спремни, реагују као некада човек којег јури лав како би га појео. Тиме објашњавамо и зашто у јоги издах мора да буде дужи од удаха:  њиме се активира парасимпатикус, који, када опасност прође, треба да умири тело, што нас уводи у стање релаксираности.

Смањена пажња и концентрација код ученика, услед дејства разних ометача, чест је предмет разговора међу просветним радницима, напомиње Јовановићева.

– Управо је концентрација један од осам степеника јоге. Усредсређивањем на делове тела који су активни при вежбању и на усклађивање са дахом, вежбамо да будемо присутни у садашњем тренутку. Депресија је живљење у сећањима из прошлости, а анксиозност замишљање будућих догађаја током чега нас опхрва безразложна брига. Допада ми се и дефиниција да је анксиозност злоупотреба маште, коју, као врста, једини имамо, а користимо је за негативне сценарије. Иако са ученицима не вежбамо медитацију, препоручљива је пракса да се пет минута током дана зауставе и посматрају своје мисли, што, признајем, зна да буде веома тешко. Треба мозак навићи да се фокусира на позитивне ствари, којих увиђамо да има више него лоших када обратимо пажњу –истиче саговорница.

Благодети јоге су, између осталих, боље расположење, већа сталоженост и способност одговора на догађаје, размишљање пре него што одреагујемо, асертивност, уз коју комуницирамо на прави начин, из чега следе бољи међусобни односи, па и учинак на радном месту, односно у учионици. Јога није такмичарска дисциплина, уз морање да се буде најбољи, већ тражи индивидуални приступ.

– Када вежбају, ученици по навици стално гледају једни друге, па некад и опомињу или се упоређују, због чега им скрећем пажњу да се усредсреде на себе, држећи затворене очи. Да се напредак тиче само нас, велика је унутрашња мотивација, али и рецепт за свакодневни живот – објашњава Јовановићева.

Слађана Милачић