Obeleženo 70 godina Vizantološkog instituta SANU

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić istakao je da je Vizantološki institut za sedam decenija izrastao u prepoznatljiv naučni entitet u svetskoj vizantologiji, od samih početaka usmeren na istraživanja interdisiplinarnog karaktera kao što su istorija Vizantije i vizantijsko-južnoslovenskih odnosa, vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, vizantijska književnost i srednjovekovni grčki jezik, vizantijska i postvizantijska umetnost, ali na saradnju sa svetom.

Rekao bih da danas obeležavamo 70 godina Instituta čiji je zadatak, između ostalih, da nam da odgovore na pitanje šta je Vizantija nama i šta smo mi njoj, jer Vizantija u doživljaju nas običnih smrtnika nije samo najdugotrajnije carstvo, niti zanimljiv i nedovoljno shvaćen vizantijski komonvelt prostrt na više kontinenata od koga bi, u još uvek prisutnim porođajnim bolovima, ono što se naziva ujedinjenom Evropom, imalo štošta da nauči, rekao je Kostić.

On je ocenio da Vizantija za nas predstavlja magloviti simbol civilizacijskih i religijskih rascepa, na kojima jednim delom zasnivamo osećaj sopstvenog pripadanja i opredeljenja, bilo da to neko danas doživljava kao sreću ili kao nesrećni istorijski usud.

Pojam Vizantija u najširem smislu nije nestao padom Konstantinopolja 1453. godine, kao što ni njegovo osvajanje izgleda nije završeno. Stoga, pričajući o Vizantiji, mi jednim delom pričamo o sebi samima - kakvi smo nekada bili, šta smo prošli, ali i kakvi smo i šta smo danas. Upravo to saznanje čini smisao postojanja Vizantološkog instituta, naglasio je Kostić.

Akademik Ljubomir Maksimović, koji je već dve decenije na čelu Instituta, nasledivši na tom mestu njegovog osnivača akademika Georgija Ostrogorskog i potonjeg direktora akademika Božidara Ferjančića, osvrnuo se u svojoj besedi na istorijat, razvoj i rezultate te institucije i značaj beogradske vizantološke škole.

On je rekao da se Vizantološki institut u poslednjih 10 godina oporavio od udaraca koje je pretrpeo zbog opšte loše situacije u zemlji devedesetih godina.

Mnogo njegovih saradnika je umrlo ili otišlo u inostranstvo i u jednom trenutku, pre nešto više od 10 godina, Institut je imao svega četiri člana. Danas ima 12 saradnika koji su skoro svi u naučnim zvanjima - istoričari, istoričari umetnosti i istoričari prava. Danas sve bolje funkcioniše, što se najbolje videlo na Svetskom kongresu vizantologa pre dve godine u Beogradu, istakao je Maksimović.

On je konstatovao da trenutno mogu biti zadovoljni, s tim što dele sve one poteškoće kroz koje prolazi cela naučna zajednica, a to su neuređen sistem projekata, prelazak na novi način finasiranja koji još nije ni počeo da se primenjuje.