NURDOR-ova bolnica u Nišu: Vrhunski uslovi za lečenje dece obolele od raka
NOVI SAD: Novo hematoonkološko odeljenje Klinike za interne i pedijatrijske bolesti Kliničkog centra u Nišu biće otvoreno 15. maja. Novu kliniku u kojoj će se lečiti deca obolela od malignih bolesti sa juga Srbije napravio je NURDOR (Nacionalna organizacija roditelja dece obolele od raka) uz pomoć brojnih donatora i građana, što je prvi put da su građani finansirali izgradnju bolnice. Predsednica Upravnog odbora NURDOR-a Joland Korora kaže i da je ovo prva bolnica napravljena po evropskim standardima, kakvu nemaju ni druge države u regionu i bivše jugoslovenske republike.
Bolnica ima 750 kvadratnih metara, na dva sprata, što je dvostruko više nego što je ranije imalo ovo odeljenje u sastavu Klinike. Imamo šest jednokrevetnih soba, dve trokrevetne sobe i tri ležaja u dnevnoj bolnici, što je ukupno 11 postelja. Planirali smo da imamo devet kreveta, ali je broj povećan, jer je na žalost i broj bolesne dece sve veći, kaže za “Dnevnik” predsednica Upravnog odbora NURDOR-a Joland Korora i napominje da postoji i soba za izolaciju.
Izgradnja bolnice počela je u maju 2016, kada je postavljen kamen temeljac, a za to vreme NURDOR je prikupljao novac i finansirao radove, koji su se odvijali u etapama.
Imali smo veliku pomoć brojnih donatora, ali je značajna suma prikupljena zahvaljujući građanima koji s slali SMS i ovo je prvi put da su građani finasirali izgradnju bolnice. Ukupno je za izgradnju i opremanje uloženo milion evra. U svakoj sobi uz postelju je i fotelja na razvlačenje, kako bi tu preko dana mogli da sede, a noću da spavaju roditelji koji su u pratnji deteta. Svako dete ima pravo na dostojanstveno lečenje i da sa njim u tim trenutcima bude roditelj ili staratelj, smatra Korora i dodaje da će roditelji moći da budu sa decom sve do njihove 18. godine, odnosno sve dok su oni zakonski deca.
Osim kreveta i fotelja na razvlačenje, svaka soba je opremljena i neophodnom medicinskom opremom, ali imaju i vaj-faj internet, računare i televizore, a NURDOR se pobrinuo i za to da budu postavljeni ruteri, kao i kablovska televizija.
Imaju igraonicu u kojoj je vaj-faj, jer deca koja se leče od raka borave mesecima u bolnici i internet im je jedina veza sa svetom. Roditeljima je na raspolaganju i čajna kuhinja u kojoj su šporet, frižider i mikrotalasna rerna, kako bi mogli da naprave ili podgreju hranu za decu i gde da je čuvaju, navodi Korora i napominje da tokom dobijanja hemiotrapije deca dobijaju još jedan lek koji im jako otvara apetit, te su stalno gladni.
Svi podovi u bolnici su antibakterijski i potpuno su ravni, tako da bakterije ne mogu da se zavuku, a iz istog razloga postavljena je i ravna stolarija.
Postavlja se standard kako treba da izgleda bolnica. Ovo je evropski standard i nigde u regionu i ni u jednoj bivšoj jugoslovenskoj republici ovako nešto nije napravljeno, napominje Korora.
Odeljenje u niškoj bolnici u kojem su do sada boravili bolesni mališani imalo je upola manje prostora i na njemu je bilo deset medicinskih sestara i troje lekara.
Joland Korora kaže kako bi za novi objekat bilo potrebno još toliko zdravstvenog osoblja, odnosno još deset sestara i troje lekara.
Uz vrhunsku bolnicu potrebno je da se obezbedi i vrhunska nega i briga o deci. NURDOR je napravio bolnicu, ali mi ne možemo da obezbedimo i zaposlene, to mora država da uradi. Nedovoljno osoblja može da utiče na opadanje kvaliteta lečenja dece, obolele od najtežih bolesti, istakla je Korora.
Kreveti su medicinski i imaju podešavanja u više položaja, a dušeci su antidekubitni. Svaka soba je bela, ali su pojedini zidovi okrečeni u bojama NURDOR-a. Sada je u toku oslikavanje hodnika, gde će na zidovima biti junaci Diznijvih crtanih filmova.
Postavljena je centralna klima s aparatom za prečišćavanje vazduha i održavanjem stalno iste temperature, jer čak i promena temperature može da bude stres za organizam ovako teško bolesne dece, kazala je Joland Korora.
Prva faza građevinskih radova trajala je godinu dana, a u drugoj fazi su postavljene instalacije, grejanje i podovi. Sada su u završnoj fazi i pstavljaju medicinsku opremu, pacijent-monitore, koji prate vitalne funkcije, postavljaju se infuzione pumpe, ugrađena je laminarna komora u kojoj se pripremaju citostatici i koja štiti zaposlene koji rade ovaj posao. Biće uneti i strečeri, odnosno nosila na točkiće za transport obolelih, a postavljaju se i kreveti za lumbalne punkcije u sobi za intervencije. Nabavljena su i nova invalidska kolica, aparati za merenje krvnog pritiska, pulsni oksimetri i brojna druga oprema.
Korora kaže kako je ostalo da se unesu igračke za igraonicu, kao i nameštaj i tada će bolnica biti spremna za prve pacijente, a sve će da bude završeno do 15. maja, kada je svečano otvaranje.
Nakon otvaranja bolnice u Nišu, u NURDOR-u planiraju da se posvete otvaranju roditeljske kuće u Beogradu. Iako u ovom gradu postoje tri roditeljske kuće, kapacitet nije dovoljan za svu bolesnu decu i njihove roditelje. NURDOR je do sada otvorio pet roditeljskih kuća, u kojima borave porodice dok traje lečenje deteta. Roditelji koji ne žive blizu centara u kojima se deca leče od raka ne bi mogli da budu stalno sa mališanima i zato borave u roditeljskim kućama u kojima ne plaćaju smeštaj. Osim tri roditeljske kuće u Beogradu, otvorili su još po jednu u Nišu i Novom Sadu. Neke od ovih kuća nisu trajno rešenje, jer su u objektima koje je država oduzela vlasnicima.
Tako je Roditeljska kuća za mališane koji se leče u Dečjoj bolnici u Novom Sadu dve godine bila u jednoj od oduzetih Šarićevih vila u Sremskoj Kamenici, a u junu 2013. godine NURDOR je od Miodraga Kostića dobio na poklon kuću u Petrovaradinu. Mališanima i njihovim roditeljima tu je obezbeđen smeštaj, svako ima svoju sobu, a na raspolaganju su im igraonice, dnevni boravak, kuhinja, kupatilo, svi uređaji, televizori, internet, igračke, veliko dvorište. Joland Korora ističe da od osnivanja roditeljske kuće Pokrajinska vlada plaća režijske troškove, a namirnice obezbeđuje Dečja bolnica, te majke deci pripremaju obroke.
Godišnje kroz Roditeljsku kuću u Petrovaradinu prođe oko 20 porodica, a za ovih sedam godina bilo je oko 80 porodica, koje su najčešće u njima boravile u više navrata. Obično imamo tri do četiri porodice u kući, a neki od njih ovde borave godinama, ispričala je Korora.
Ljubica Petrović