NOVOSAĐANKA OTVORENO O „MAMEĆIM GRUPAMA“ Jedva sam se rešila vajber grupe iz vrtića, a ova u školi još je gora
Čije je dete bolje, lepše, pametnije? Ko je slušao Baha u stomaku, prohodao sa tri meseca, progovorio sa pet, a počeo da čita Tolstoja sa godinu dana? Ko sa detetom slavi "krštenje od milion evra" i letuje samo na Bahamima? Sve se to može čitati i videti - na vrtićkim i školskim Vajber grupama. Tamo ima svega, pa i svađa, rasprava i raznih poređenja.
Jedna mama iz Novog Sada kaže da se radovala gašenju vrtićke Vajber grupe, ne sluteći da pravi pakao na Vajberu tek počinje, i to u školi.
"Elem, moje dete je išlo u privatni vrtić jer kad sam je upisivala bila sam nezaposlena i nismo mogli da upadnemo u državni. Taman se tad otvorio novi vrtić u kraju, bio nam je blizu i cena je tada bila pristupačna, sa subvencijom grada morali smo da doplatimo oko 100 evra.
U grupi je bilo po 12, 14 dece, što je bilo super, krenula sa godinu dana, mame odmah napravile Vajber grupu i ubacile me. Bilo je tu svega i svačega, i lepih i ružnih stvari, žaljenje na vaspitače, uslove vrtića... na kraju sam shvatila da sam upala u neku snobovsku grupu - jer je retko koja mama radila, po decu su dolazili u 15, 16 sati - ja sam se brzo po upisu u vrtić zaposlila i moje dete je bilo u vrtiću od 8 pa skoro do 18 sati.
Kako su grupe bile male, kada su se slavili rođendani, svi su bili pozvani, što je bilo i u redu. Mi smo možda dva puta slavili rođendan u igraonici, što pre 4,5 godina nije bilo skupo kao danas. Onda je bila korona, preskočili par godina i tako se izvukli. Međutim, jedva sam čekala da krene u 1. razred, misleći da ću da se oslobodim te grupe i nepotrebnih prepiski, ali sam se prevarila. Sada u razredu ima 29 dece, što znači da je i najmanje toliko i roditelja u grupi.
Kažem najmanje, jer su u grupi i po oba roditelja - naša ima 44 člana trenutno, možda su neki ubacili i bake, ne znam. Više ljudi znači i više različitih mišljenja i više sukoba. Jedna od stvari koja me najviše nervira jeste da roditelji u grupi pozivaju svu decu na rođendan.
To je krenulobukvalno odmah u septembru još, kada deca nu razredu nisu ni znala kako se svi zovu. Meni je to bilo previše, najviše zbog para - danas su proslave u igraonicama previše skupe - zamisli da vam dođu svi iz razreda - 29 dece, plus neki drugari iz vrtića, rođaci - proslava ne košta ispod 1.000 evra - prostor, hrana, piće, torta.
Ono što me raduje jeste da koliko sam shvatila ima još par mama u grupi koje razmišljaju isto kao ja - uvek isti roditelji odgovaraju da će dovesti dete na rođendan i mislim da se oni samo vrte u krug. Sa druge strane, posebno me iznerviralo kada su se žalili što nastava u prirodi koju organizuje škola na Divčibarama sedam dana košta oko 40.000 dinara - to im je bilo puno, a plaćanje igraonice 2,5 sata stotine evra nije.
Onda su to krenule svađe, komentari, primeri koliko koštaju takve nastave u drugim školama i gradovima. Moje dete će ići na tu nastavu, jer ih vodi njihova učiteljica i mislim da je to dobro za nju - od 29 dece, mislim da se prijavilo oko 16, možda se još neko predomislio u poslednje vreme, to ne znam.
Uglavnom, meni je ta grupa "na mjut", i uđem samo povremeno da vidim šta koga muči ili ko zove na rođendan. Imamo i grupu sa učiteljicom, i nju podržavam jer se uglavnom samo učiteljica oglasi kada ima nešto da javi oko rasporeda, časova i slično.
Međutim, i tu se nađu neki roditelji koji imaju uvek nešto dodatno da pitaju, šta im nije jasno i slično. Mislim da su te tolike grupe nepotrebne i to druženje po svaku cenu - deca su sada velika, neki već pune 8 godina, polako se formiraju grupice, imaju drugove sa kojima su bliski i sa kojima se druže - tako da se nadam da će za 8. rođendan moja ćerka izabrati par drugarica/drugara i da će rođendan proslaviti sa njima na nekom lepom mestu," napisala je Novosađanka.
Volite li Vajber grupe ili ih izbegavate kao kugu?
Dnevnik, Telegraf