Ninine mustre: Prvi utisak
Spadam u one osebe koje su već na prvu loptu otvorene i pune poverenja.
Uvek krećem od ideje da su svi ljudi dobri i da će sve biti dobro. Neretko sam se zbog toga našla u nezgodnoj situaciji i bilo je neophodno da učinim nešto po pitanju svog ponekad suludog poverenja u život i u ljude. Čudo jedno, ali tu iskustvo ne pomaže. Pomaže u trenutku kada situacija prođe i kada se setim da sam nešto slično već mnogo puta doživela. Vremenom, primetila sam dve paralelne pojave: kako sam sve više uveravala da se ljudima ne može baš sve verovati, tako sam sve više shvatala da jedino ako imam puno povrenje u ljude i u život, mogu da u potpunosti u tom životu uživam i da uronim istinski duboko u međuljudske odnose.
Eto ti sad. Naravno da je ovo kontradiktorno sagledavanje pitanja poverenja, moralo dobro da se razmatra duže vreme. I evo me sa nekim svojim mustrama po kojima se ponašam, a koje mi omogućuju da ne pokušavam na silu da promenim svoju prirodu, ali ni da često budem nasamarena ili razočarana. Prvo sam morala da shvatim da ne mogu ni sa čim i ni sa kim da budem razočarana, ako prethodno nisam tim istim bila očarana. Još uvek se oduševljavam prvim utiskom koji ljudi ostavljaju na mene, ali ne dozvoljavam da me taj utisak ponese pre nego što oslušnem svoj „stomak“. Pre nego što donesem bilo koji zaključak, konsultujem svoju intuiciju koja naravno nikada ne greši. Intuicija do duše ne greši samo ako smo naučili da prepoznajemo njene znake i što je najvažnije, ako smo naučili da je slušamo. A to mora da se vežba svakodnevnim preispitivanjem sebe i sopstvenih odluka. Tako sam ja vežbanjem došla do sopstvene mustre kako da pri prvim kontaktima sa ljudima ostanem dosledna svom karakteru, ali da ipak ne dozvolim da me prvi utisak na bilo koji način prevari. Prvo i najvažnije jeste svesnost sadašnjeg trenutka. Umesto da mi fokus bude na čoveku kojeg upoznajem, meni je pažnja na osećaju koji se pojavljuje u meni dok se upoznavanje događa. Kako se ja osećam? Šta je to što izaziva osećaj oduševljenja ili pak odbojnosti kod mene? Znam da su svi ljudi i sve situacijeu životu samo moja ogledala, pa kad su već tu, hajde da ih malo podrobnije pogledam: kakvu poruku nose za mene? Šta mi pokazuju? Šta je to što o sebi treba da naučim zahvaljujući ovom susretu? Uvek se pokaže da je baš ono što me najviše „dira“, bilo pozitivno ili negativno, upravo onaj deo moje ličnosti koji je stigao na red da ga osvestim i eventualno transformišem, promenim u neko mudrije ponašanje.
Naravno da nije lako. Pogotovo kada se uzme u obzir da su neka moja ponašanja toliko uslovljena, da su kao urođena. Ali svaki napredak je izvor velike radosti. Imam puno poverenje u to da je moj život na mojoj stani i da se sve događa sa razlogom da u njemu što više uživam. Zato sa osmehom i otvorenog srca ulazim u nove susrete i događaje. Ostajem dosledna svojoj otvorenosti, ali sa mnogo više svesnosti koja me čuva od sopstvene naivnosti.
Nina Martinović Armbruster