Nevena Damjanović oporavlja se od korone posle 16 dana na respiratoru

Nažalost, o svemu vezanom za ovaj virus iz prve ruke saznala je Nevena Damjanović iz Priboja na Limu, koja je zbog komplikacija, izazvanih osnovnom bolešću – pulmonarnom tromboembolijom, 16 dana provela na respiratoru, pošto se zarazila koronavirusom.

Kako je ova 44-godišnjakinja ispričala za podkast Radio Karantina, autora Jelene Viser i Aleksandra Kocića, prve simptome kovida-19 je osetila 19. juna. Morala je da odvede decu na Sportske igre mladih. Kako kaže, bilo je jako rizično stajati u takvoj gužvi i jedino ju je tešila činjenica da je nosila masku i stajala koliko god je mogla izdvojena iz gužve. Nažalost, to nije pomoglo. Kao osoba s visokim rizikom - Nevena je preživela tri infarkta i jedan moždani udar – znala je da mora da se pazi, naročito zato što se pripremala za Beograd i redovne kontrole.

Nevena Damjanović priča kako je posle buđenja bila toliko slaba da nije mogla da govori, niti da jede i pije.

- Tek posle dva meseca sam počela normalno da pijem vodu. Dok sam spavala, primila sam i lek koji je bio u eksperimentalnoj fazi, jer sam ja bila najmlađi pacijent, s najtežom slikom i velikim komplikacijama. Šanse da preživim bile su manje od jedan posto. Ipak, 23. jula prebačena sam na poluintenzivnu negu koronarnog odeljenja, zbog moje ranije bolesti. Tada sam prvi put dobila telefon i posle mesec dana prvi put videla decu - kaže Nevena.

- U subotu ujutru probudila sam se jako malaksala, s temperaturom od oko 37 stepeni. S obzirom na to da sam rizična grupa, pozvala sam lekarku koja je odmah prepisala antibiotike i rekla da ne izlazim iz kuće. Tokom noći je temperatura rasla do 39,7. Ponovo sam pozvala doktorku koja mi je rekla da moram u kovid ambulantu. Nakon pregleda, Nevena je otpuštena kući s preporukom da miruje i uzima vitamine. Ipak, osećala se sve lošije i dan kasnije onesvestila se u kući, ne znajući da je to ustvari znak da joj saturacija, odnosno zasićenost pluća kiseonikom, pada. Usledio je poziv epidemiološkoj službi, odakle je upućuju u kovid ambulantu da joj tamo urade test. Ona u međuvremenu zove i hitnu pomoć jer joj je sve gore.

- Na kraju mi rade test, kojih je, inače, u celoj opštini bilo pet. Ja se ponovo vraćam kući, temperatura prelazi 40, meni je sve vreme loše, iako pijem antibiotik i pokušavam da spustim temperaturu. Sutradan ujutru već nisam mogla da hodam, padam po kući, ponovo odlazim u kovid ambulantu, treći put za tri dana. Zovem hitnu pomoć, oni ne dolaze - ogorčena je Damjanović. 

Iz kovid ambulante konačno su je smestili u pribojsku  bolnicu, ali je zbog lošeg stanja ubrzo prebačena u užičku bolnicu, u kojoj joj dan kasnije stiže rezultat da je kovid pozitivna. Oseća se sve lošije, gubi kiseonik i kolabira. Iz Užica je prebacuju na Infektivnu kliniku u Beogradu i sve vreme je na kiseoniku.

- Sećam se kratkog vremenskog intervala vožnje između Užica i Beograda, sanitet je vozio kao lud, ja sam bila na kiseoniku sve vreme. Sećam se dolaska pred Infektivnu kliniku i ogromnog reda ljudi koji stoje pred klinikom. Tehničar klinike je rekao da upravo otvaraju Kovid bolnicu na Zvezdari, ovde nema mesta, vodite je tamo. Pokušala sam da se istuširam, kolabirala sam u kupatilu i ne sećam se šta je bilo dalje. Posle toga sam prebačena na intenzivnu negu i stavljena na neinvazivni respirator. U nekom trenutku sam se zakašljala i moje srce je stalo. Tada sam prvi put reanimirana i posle toga stavljena na respirator - priča Nevena Damjanović.

- Sledeće čega se sećam je da mi ljudi prilaze i govore „bravo“, a ja ih zbunjeno gledam i mislim šta im je, spavala sam dva sata. Ta moja dva sata trajala su šesnaest dana. Sećam se doktorke koja mi je posle toga rekla da moram da počnem da kašljem, inače se neće dobro završiti. Ona me je od pet popodne do ponoći udarala između plećki, sve dok nisam prokašljala. Posle toga pamtim da mi je hladno, da sam malo budna, malo spavam, da niko od pacijenata oko mene nije budan. To je soba u kojoj ima sedam mehaničkih respiratora i svi spavaju. Strašno je kad vidite mrtve, kad vidite kako se u stotinki stanje pacijenta promeni, kako mu saturacija samo padne na sedamdeset, i on umre. Vidite lavovski napor lekara koji pokušavaju da spasu te ljude. Gledala sam lekarku koja 45 minuta reanimira pacijenta, masira mu srce, daje adrenalin i dopamin i ne uspeva. Plakala je satima posle - emotivna je Nevena.

Ipak, pet meseci po pojavljivanju prvih simptoma Nevena se još uvek ne oseća dobro, svaki korak joj je naporan, ali se ne predaje. Nada se da će njena priča promeniti svest ljudi prema ovoj bolesti koja nije nimalo naivna i koja odnosi živote.

- Ova bolest postoji - da li je izašla iz laboratorije ili je iz prirode, nije važno. Ova bolest odnosi živote. Kovid vam je kao pljusak – neko ko je nasred ulice biće mokar od glave do pete, onog blizu zgrade će malo da zakači, a nekog ko je u kući neće zakačiti uopšte. Biće vam onako kako se zadesite u momentu kad taj pljusak naiđe - poručuje Nevena. Za sada, bori se istinom protiv onih koji, iz straha i neznanja, biraju da negiraju postojanje ovog virusa i odbijaju da nose maske.      

E. D.