Невена Дамјановић опоравља се од короне после 16 дана на респиратору

Нажалост, о свему везаном за овај вирус из прве руке сазнала је Невена Дамјановић из Прибоја на Лиму, која је због компликација, изазваних основном болешћу – пулмонарном тромбоемболијом, 16 дана провела на респиратору, пошто се заразила коронавирусом.

Како је ова 44-годишњакиња испричала за подкаст Радио Карантина, аутора Јелене Висер и Александра Коцића, прве симптоме ковида-19 је осетила 19. јуна. Морала је да одведе децу на Спортске игре младих. Како каже, било је јако ризично стајати у таквој гужви и једино ју је тешила чињеница да је носила маску и стајала колико год је могла издвојена из гужве. Нажалост, то није помогло. Као особа с високим ризиком - Невена је преживела три инфаркта и један мождани удар – знала је да мора да се пази, нарочито зато што се припремала за Београд и редовне контроле.

Невена Дамјановић прича како је после буђења била толико слаба да није могла да говори, нити да једе и пије.

- Тек после два месеца сам почела нормално да пијем воду. Док сам спавала, примила сам и лек који је био у експерименталној фази, јер сам ја била најмлађи пацијент, с најтежом сликом и великим компликацијама. Шансе да преживим биле су мање од један посто. Ипак, 23. јула пребачена сам на полуинтензивну негу коронарног одељења, због моје раније болести. Тада сам први пут добила телефон и после месец дана први пут видела децу - каже Невена.

- У суботу ујутру пробудила сам се јако малаксала, с температуром од око 37 степени. С обзиром на то да сам ризична група, позвала сам лекарку која је одмах преписала антибиотике и рекла да не излазим из куће. Током ноћи је температура расла до 39,7. Поново сам позвала докторку која ми је рекла да морам у ковид амбуланту. Након прегледа, Невена је отпуштена кући с препоруком да мирује и узима витамине. Ипак, осећала се све лошије и дан касније онесвестила се у кући, не знајући да је то уствари знак да јој сатурација, односно засићеност плућа кисеоником, пада. Уследио је позив епидемиолошкој служби, одакле је упућују у ковид амбуланту да јој тамо ураде тест. Она у међувремену зове и хитну помоћ јер јој је све горе.

- На крају ми раде тест, којих је, иначе, у целој општини било пет. Ја се поново враћам кући, температура прелази 40, мени је све време лоше, иако пијем антибиотик и покушавам да спустим температуру. Сутрадан ујутру већ нисам могла да ходам, падам по кући, поново одлазим у ковид амбуланту, трећи пут за три дана. Зовем хитну помоћ, они не долазе - огорчена је Дамјановић. 

Из ковид амбуланте коначно су је сместили у прибојску  болницу, али је због лошег стања убрзо пребачена у ужичку болницу, у којој јој дан касније стиже резултат да је ковид позитивна. Осећа се све лошије, губи кисеоник и колабира. Из Ужица је пребацују на Инфективну клинику у Београду и све време је на кисеонику.

- Сећам се кратког временског интервала вожње између Ужица и Београда, санитет је возио као луд, ја сам била на кисеонику све време. Сећам се доласка пред Инфективну клинику и огромног реда људи који стоје пред клиником. Техничар клинике је рекао да управо отварају Ковид болницу на Звездари, овде нема места, водите је тамо. Покушала сам да се истуширам, колабирала сам у купатилу и не сећам се шта је било даље. После тога сам пребачена на интензивну негу и стављена на неинвазивни респиратор. У неком тренутку сам се закашљала и моје срце је стало. Тада сам први пут реанимирана и после тога стављена на респиратор - прича Невена Дамјановић.

- Следеће чега се сећам је да ми људи прилазе и говоре „браво“, а ја их збуњено гледам и мислим шта им је, спавала сам два сата. Та моја два сата трајала су шеснаест дана. Сећам се докторке која ми је после тога рекла да морам да почнем да кашљем, иначе се неће добро завршити. Она ме је од пет поподне до поноћи ударала између плећки, све док нисам прокашљала. После тога памтим да ми је хладно, да сам мало будна, мало спавам, да нико од пацијената око мене није будан. То је соба у којој има седам механичких респиратора и сви спавају. Страшно је кад видите мртве, кад видите како се у стотинки стање пацијента промени, како му сатурација само падне на седамдесет, и он умре. Видите лавовски напор лекара који покушавају да спасу те људе. Гледала сам лекарку која 45 минута реанимира пацијента, масира му срце, даје адреналин и допамин и не успева. Плакала је сатима после - емотивна је Невена.

Ипак, пет месеци по појављивању првих симптома Невена се још увек не осећа добро, сваки корак јој је напоран, али се не предаје. Нада се да ће њена прича променити свест људи према овој болести која није нимало наивна и која односи животе.

- Ова болест постоји - да ли је изашла из лабораторије или је из природе, није важно. Ова болест односи животе. Ковид вам је као пљусак – неко ко је насред улице биће мокар од главе до пете, оног близу зграде ће мало да закачи, а неког ко је у кући неће закачити уопште. Биће вам онако како се задесите у моменту кад тај пљусак наиђе - поручује Невена. За сада, бори се истином против оних који, из страха и незнања, бирају да негирају постојање овог вируса и одбијају да носе маске.      

Е. Д.