NEUROENDOKRINOLOG RANKO RAJOVIĆ O SAZREVANJU DECE Mozak se najviše razvija do šeste godine; Svaka nova generacija ima slabiju motoriku i koncentraciju
Učitelji iz čitave Evrope godinama upozoravaju da svaka nova generacija ima sve slabiju motoriku i koncentraciju, te da im je rečnik siromašniji, napomenuo je neuroendokrinolog i autor NTC sistema učenja kroz igru Ranko Rajović, te naveo kao primer Hrvatsku, gde 4.000 dece lane nije primljeno u prvi razred jer nisu bili psihofizički zreli za školu.
Budući da problem u obrazovnom sistemu traje već nekih 15 godina, vidljiv je i u generacijama sadašnjih studenata, dodao je. Pa tako pre tri godine, u Crnoj Gori, od 102 kandidata na Medicinskom fakultetu, prijemni ispit nije položilo 90, pretpostavlja se, najboljih đaka ove zemlje.
– Mozak se najviše razvija do šeste godine, što znači da je problem nastao pre osnovne škole – istakao je Rajović u okviru predavanja na Univerzitetu Edukons u Sremskoj Kamenici, sa mnoštvom primera iz prakse koji će biti primenjivani u novoosnovanoj Gimnaziji „Petar I od Srbije”.
– Ukoliko imamo decu sa smanjenim dubokim regijama mozga, teško da će reforme nešto popraviti. Ako je problem prisutan 15 godina, da li rešenje možemo naći u knjigama i teorijama starim 20 i više godina? Prema američkim istraživanjima urađenim pre decenije, mozak naše dece je već anatomski drugačiji od našeg, pošto su smanjene famozne bazalne ganglije. Veliki univerziteti poslali su tada apel: duboke regije su smanjene jer nema dovoljno kretanja, nadamo se da će ovo otkriće neko koristiti u obrazovnim politikama. Ali u Evropi to skoro niko ne čini, kažu, to na fakultetima nismo učili.
Prvi znak da nema dovoljno kretanja, kaže Rajović, pritom ne misleći samo na hodanje, jeste masovna pojava ravnih stopala – dok je u SFRJ bilo od pet do devet odsto dece sa takvim deformitetom, danas ih je preko 50, pa i 70 odsto. Drugi znak su povrede prilikom, reklo bi se, bezazlenih aktivnosti, kao što je skakanje na trambulini.
– Kolega Ćirković, koji radi u Erfurtu na dečjoj ortopediji, samo prošle godine primio je tri učenika petog razreda s prelomom nadlakatne kosti, nakon što što su obarali ruke. I u našoj bolnici imamo slučajeve da dca polome ruku jer ih je udarila košarkaška lopta – navodi zapanjujuće primere.
Opisujući je pomoću skraćenice RAD (retikularna formacija – centar budnosti u mozgu, amigdala – povezana sa strahom i preživljavanjem, dopamin – hormon zadužen za zadovoljstvo, ali i motivaciju), školu budućnosti vidi kao obrazovnu ustanovu u kojoj će lekcije biti interesantne, koja đacima neće izazivati stres – ali ne zbog bojazni od niže ocene, već od pogrešnog odgovora i stida izazvanog time, što je posledica forsiranja reproduktivnog znanja – i koja će primenjivati metode učenja tako da liče na igru.
– Prema naše poslednjem istraživanju, od deset najtraženijih zanimanja januara 2024, devet nije postojalo pre pet godina, što znači da spremamo decu za zanimanja kojih još nema. I šta je onda funkcija škola, da ih nauče da misle ili znaju napamet – poentirao je Rajović.
Kako kaže, u sklopu pilot-projekta Ministarstva prosvete, trenutno se u pet predškolskih ustanova rade testiranja da bi se utvrdilo koliko deca pređu kilometara dnevno.
– Prvi rezultati šestogodišnjaka kažu: od dva do pet, a fiziološki optimalno je od 20 do25 kilometara. Ali ako to nismo učinili na vreme, moramo uvesti specifične vođene igre koje će u kretanju aktivirati duboke regije mozga – ističe Rajović.
S. Milačić
