Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

NESTVARNE LEPOTE ZLATIBORSKE DOBROSELICE Stoletni crni borovi vekovima stoje kao PRAVI GOROSTASI; Car Dušan promenio je ime ovom selu jer su ga ljudi lepo dočekali (FOTO)

24.01.2024. 12:23 13:56
Piše:
Foto: Rina

ČAJETINA: Na samo par kilometara od centra Zlatibora smestilo se nepregledno prirodno bogatsvo. Selo Dobroselica jedno je od najlepših a ovoj planini, a osim živopisnih pejzaža ono krije i veliku i bogatu istoriju.

Prema narodnom verovanju pohodile su ga najveće srpske vojskovođe i ratnici.

- Prema priči koja se ovde prenosi sa kolena na koleno selo je u prošlosti nosilo naziv Zloselica. Vraćajući se sa ratnog pohoda selom je prolazio car Dušan. Bio je srdačno dočekan od lokalnog stanovništva i upitao je kako se zove to selo gde su ga tako lepo dočekali. Nakon što je dobio odgovor da je u pitanju selo Zloselica, bio je začuđen i tada je rekao da se od tog dana, selo se zove Dobroselica, prepričavaju za RINU stariji meštani.

Ono po čemu je ovo selo takođe posebno, jeste pravi prirodni fenomen - jedan od retkih i najvećih kamenih mostova u Srbiji, ali i stabla crnog bora stara vekovima. Crnoborova stabla koja su se očuvala na prostoru Zlatibora govore o moćnosti borovih šuma koje su nekada zauzimale velike površine na ovoj planini.

- Njihova starost se procenjuje na oko 350 godina. Prvo stablo se nalazi u porti crkve i visine je 19,5 m. Drugo se nalazi na groblju sa visinom od 21,5 m i treće stablo se nalazi na pašnjaku ispod porte crkve sa visinom od 25 m. Dobrog su zdravstvenog stanja sa visoko podignutom kišobranastom krošnjom i jakim korenovim sistemom. Oni su pravi gorostasi i ponos ovog našeg zlatiborskog kraja, ističu meštani.

Samonikli borovi koji se nalaze u blizini crkve brvnare Sv. proroka Ilije u selu Dobroselica su zaštićeni zakonom kao Spomenik prirode botaničkog karaktera i pružaju se na površini od 8,82 hektara.

Brvnara Sv. proroka Ilije je svojevremeno bila sagrađena od stabla borova sa ovog mesta te ova tri stabla imaju i estetski i kulturni značaj. Stabla su prvi put zaštićena 1960. godine, a 1992. su svrstani u I kategoriju - prirodno dobro od izuzetnog značaja.

Rina

Piše:
Pošaljite komentar