Nerasvetljen uzrok epilepsije kod 70 odsto pacijenata

Ljubičasti dan obeležava se od 2008. godine, a ideju je pokrenula Kasidi Megan, mlada Kanađanka, motivisana ličnim suočavanjem sa epilepsijom. Zbog osećaja usamljenosti i nerazumevanja, Kasidi koja je tada bila devetogodišnja devojčica koja boluje od epilepsije, zbog mnogih ograničenja u svakodnevnom životu, a posebno neprijatna iskustva za nju su bila stigmatizacija i izolacija, javno je istupila i izjavila da ima epilepsiju, izrazila je želju da svima govori o epilepsiji i da pokaže kako se ljudi sa epilepsijom ne razlikuju od drugih ljudi.

Njen cilj je bio da pokrene ljude da govore o epilepsiji, kako bi se raspršili mitovi i predrasude o ovoj bolesti i da bi svi koji žive sa epilepsijom primili poruku da nisu sami. Ideja Kasidi Megan naišla je na podršku Fondacije Anita Kaufman i Epi-Asocijacije iz Nove Škotske. Ubrzo su stotine različitih organizacija u različitim zemljama sveta prepoznale vrednost  i važnost  te poruke i pridružile se obeležavanju manifestacije „Ljubičastog dana”.

- Epilepsija je jedna od najčešćih hroničnih neuroloških bolesti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 65 miliona ljudi širom sveta ima epilepsiju, a svake godine se dijagnostikuje 300.000 novih slučajeva bolesti. Procenjuje se da oko šest miliona ljudi u Evropi boluje od epilepsije, u proseku jedan od 100, što znači da oko jedan odsto građana Srbije boluje od ove bolesti - kaže načelnica odeljenja za epilepsije Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Ksenija Gebauer Bukurov.

Kako objašnjava, epileptični napad je kratkotrajni poremećaj u mozgu koji prouzrokuje električno pražnjenje nervnih ćelija. Postoje različite vrste epileptičnih napada i svaka osoba koja boluje od epilepsije ima identične epileptične napade koji se ponavljaju.

Jedan epileptični napad u životu ne znači da je pojedinac boluje od epilepsije. Ukoliko osoba ima ponavljane napade, ona ima epilepsiju. Kako postoje različite vrste napada, tako postoje i različite vrste epilepsija.

- Postoje mnogi različiti uzroci epilepsije. Kod samo 30 odsto slučajeva lekari su u stanju da utvrde jasan uzrok epilepsije. To znači da je kod 70 odsto bolesnika sa epilepsijom uzrok nerasvetljen. Česti uzroci epilepsije su povreda mozga, moždani udar, tumori mozga ili infekcije moždanog  tkiva. Nasledna predispozicija, odnosno genetski činioci takođe imaju ulogu u pojavi epileptičkih napada. Međutim, nasleđivanje je vrlo složeno i mali broj epilepsija se nasleđuje direktno s roditelja na potomstvo – objašnjava dr Gebauer Bukurov.

Lečenje obolelih od epilepsije vrlo je kompleksno i zahte­va interdisciplinarni pristup.

Uz neurologe – epileptologe koji imaju dominantnu ulogu, u timu su i psihijatri, psiholozi, neuroradiolozi, neurohirurzi, neuropatolozi, anesteziolozi, biomedicinski inženjeri, socijalni radnici, defektolozi, logopedi, ginekolozi i drugi specijalisti.

- Kako bi se smanjila i uklonila stigmatizacija bolesnika sa epilepsijom, u svetu su pokrenute brojne akcije i različiti obrazovni programi u cilju podizanja svesti i razumevanja ove bolesti – napomenula je dr Gebauer Bukurov.

Upravnik Klinike za neurologiju KCV docent dr Željko Živanović kaže kako nema dokaza koji govore o povezanosti infekcije kovid-19 i epilepsije.

- Nema dokaza koji ukazuju na to da je epilepsija posebno povezana sa većim rizikom od neželjenih efekata vakcine protiv kovid-19 infekcije.  Za ljude sa epilepsijom, rizik od infekcije kovid-19 i potencijalnih komplikacija daleko premašuje rizik od neželjenih efekata vakcine protiv kovid-19. Kao i kod većine drugih vakcina, nakon vakcinacije može da dođe do porasta telesne temperature što bi moglo povećati rizik za pojavu epileptičnih napada kod nekih pacijenata.  Lekovi za spuštanje temperature koji se redovno uzimaju 48 sati nakon vakcinacije ili tokom trajanja groznice, umanjiće ovaj rizik. Nijedna od dostupnih vakcina protiv SARS-KoV-2 nije kontraindikovana za primenu kod osoba sa epilepsijom – istakao je dr Živanović.

        LJ. Petrović