Neprimereni i nasilni sadržaji magnet za najmlađe

Skoro tri četvrtine učenica i nešto manje učenika videlo je na internetu slike krvi i nasilja prema drugim osobama ili životinjama. Oko 50 odsto njih suočilo se sa porukama mržnje, u sličnom procentu gledalo je na koje načine čovek može sebe da povredi, a 57 devojčica i 38 dečaka istog uzrasta pratilo je sadržaje koji ohrabruju anoreksična i bulimična ponašanja. Za 57 odsto učenica i 47 odsto učenika postupak uzimanja droge više nije nepoznanica, a kako se može

počiniti samoubistvo zainteresovalo je 44 odsto devojčica i 36 odsto dečaka te dobi. To su samo neki od pokazatelja prvog obuhvatnog istraživanja o upotrebi digitalnih medija kod dece i mladih u Srbiji pod nazivom „Deca Evrope na internetu”, u kojem je učestvovalo 1.150 đaka iz 40 osnovnih i 20 srednjih škola. Projekat je sproveden u saradnji sa istraživačkim timom iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Departmanom za medije i komunikacije Univerziteta u Oslu, dok su finansijsku podršku pružili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Misija OEBS-a i kancelarija Unicefa u Srbiji.

Za pristupanje globalnoj mreži učenici iz Srbije najčešće upotrebljavaju mobilni telefon, i to dve trećine najmlađih ispitanika iz uzorka (9 i 10 godina) i gotovo svi učenici (98%) iz najstarije uzrasne grupe (15–17 godina). Većina (86%) internet koristi na svakodnevnom nivou, što ih gotovo izjednačava sa vršnjacima iz drugih evropskih zemalja koje su učestvovale u ovom istraživanju.

Prema sopstvenoj proceni, na to troše u proseku preko tri sata dnevno, a više od petine učenika i do sedam sati danima vikenda, i to uglavnom za gledanje  video-klipova, slušanje muzike, komunikaciju sa porodicom i prijateljima, igranje video-igara i društvene mreže. Trećina je priznala da zbog toga zapostavlja druženje uživo i obaveze, da se loše oseća kada ne može da bude na internetu, dok gotovo petina zanemaruje osnovne biološke potrebe, poput hrane ili sna.

Zabrinjavajuć podatak je da polovina mališana ispod 13 godina svakodnevno provodi vreme na društvenim mrežama, iako im je prema Zakonu o privatnosti dece na internetu zabranjeno postavljanje profila. U Srbiji se takođe slabo koriste tehničke mere zaštite u vidu „roditeljske kontrole”, a kako kažu ispitanici od 9 do 17 godina, odrasli su izgleda više upućeni u aktivnosti devojčica nego dečaka. Na pitanje kako reaguju na pozive da postanu prijatelji ili da stupe u kontakt sa različitim osobama na društvenim mrežama, tek pet odsto ispitanih učenika kaže da prihvata zahteve samo ako im otac odnosno majka kažu da je to u redu, a 17 odsto da uglavnom ne odbija nikog.

Svaki treći učenik iz uzorka, tokom poslednjih godinu dana, doživeo je neko uznemirujuće iskustvo na internetu, a među njima prednjače mlađi tinejyeri. U takvim situacijama, skoro četvrtina njih nije razgovarala ni sa kim o svom problemu, već ga je ignorisala misleći da će nestati sam od sebe. Digitalno vršnjačko nasilje doživelo je 16 odsto đaka, dok je samo procenat manje njih to iskusilo u interakciji uživo. Znatno češće priznaju da su bili žrtve nego da su sami vršili digitalno nasilje, a trećina ispitanih je u isto vreme bila u obema ulogama.

Interesantno je da je skoro svaki osmi učenik izbegao izravan odgovor rekavši da ne zna, što možda upućuje na činjenicu da ne umeju raščlaniti dobro i loše. Procenat dece i mladih koji prijavljuju da su uznemireni nekim sadržajem na internetu raste sa uzrastom, ali relativno blago, i u tome prednjače devojčice. Njih 30 odsto izjavilo je da im se tako nešto dešavalo skoro svakog meseca protekle godine. Na pitanje da li razgovaraju o tome sa nekim, četvrtina ispitanika odgovorila je odrično, dok se u drugoj grupaciji nalaze mladi koji će pomoć najčešće potražiti od vršnjaka. Nakon poslednjeg negativnog iskustva, samo tri odsto njih se poverilo učiteljima ili nastavnicima, nešto manje od trećine dece roditeljima ili starateljima, dok neprijatne situacije ostavljaju u tajnosti najčešće mlađe devojčice.

S. Milačić