Neograničen rok upotrebe zamrznutih polnih ćelija

Biolog i embriolog u Specijalnoj bolnici „Genesis“ Jovana Markovski kaže kako je kod nas to još uvek tabu, iako zamrzavanje jajnih ćelija pruža mnoge mogućnosti za dobijanje potomstva.

- Žene, a i muškarci, imaju više razloga zbog kojih se ne odlučuju za zamrzavanje biološkog materijala. Svako ima svoje razloge, a ima tu i slabe obaveštenosti o tome koliko je neplodnost postala bolest modernog doba, preko straha od uzimanja hormona, kako bi u jednom procesu dobili što više zrelih, upotrebljivih ćelija, pa do toga da će na tu temu da razmišljaju kada za to dođe vreme – kaže Markovski.

Smatra da je važno da se radi na prevenciji, a manje na lečenju posledica modernog života i drugačijeg tempa života, koji nažalost, biologija ne prati. Međutim, neka istraživanja su pokazala da se nakon preležane korone smanjuje broj polnih ćelija, što je dodatni pritisak na ljude koji žele da dobiju potomstvo.

- Kako se žene rađaju sa ograničenim brojem jajnih ćelija, i kako taj broj, kao i kvalitet jajnih ćelija opada sa svakom godinom koja prođe, ukoliko se žena odluči na  ovaj korak, preporučuje se da se to uradi do 35 godine života. Muškarci tokom života ciklično stvaraju spermatozoide, ali, stres, alkohol, pušenje, upotreba određenih suplemenata, kao što su anabolici i steroidi, mogu da  utiču na smanjenje broja i kvaliteta spermatozoida, te bi i muškarci trebalo pravovremeno da razmišljaju o očuvanju svoje plodnosti - naglašava Markovski.

Pre same procedure i žene i muškarci moraju da prođu određene preglede kod izabranog ginekologa, odnosno urologa, da urade urađene briseve, na gljivice i bakterije, testove krvi na hepatitis A, B, C i HIV, kako bi osigurali da je zamrznut materijal „zdrav“ i jednog dana spreman za upotrebu.

- Kod muškaraca je taj proces jednostavniji, u smislu da je dovoljno da se ostavi uzorak koji se, u zavisnosti od količine samog uzorka, kao i broja i kvaliteta spermatozoida, zamrzava pomoću određenih medijuma, tečnosti koje sadrže krioprotektante, jedinjenja koja čuvaju ćelije od stvaranja kristala vode u samim ćelijama, koji bi mogli da im naštete ili pak da ih unište – objašnjava Markovski.

Prema njenim rečima, kod žena je taj proces malo zahtevniji. U zavisnosti od svog hormonskog statusa, žena može da prima hormonsku stimulaciju uz vođstvo ginekologa, koji prati broj i razvoj folikula na jajnicima koji sadrže jajne ćelije i koji odluči kada je pravo vreme za ekstrakciju, laički rečeno vađenje jajnih ćelija.

- Zamrzavaju se samo jajne ćelije koje bi nakon odmrzavanja bile spremne za oplodnju. U zavisnosti od broja ćelija koje žena želi da zamrzne, ona može ovaj postupak da ponovi onoliko puta koliko smatra da treba. Takođe, žena može da se podvrgne i spontanom ciklusu, što samo po sebi duže traje, jer se tada ne prima hormonska stimulacija. U ovom slučaju treba imati na umu da se u spontanim ciklusima dobije više od dve ili tri ćelije, a u najvećem broju slučajeva samo jedna - ističe Jovana Markovski.

Besplatno za parove u procesu VTO

Cena zamrzavanja polnih ćelija varira od klinike do klinike, ali okvirna cena je oko 400 evra u dinarskoj protivvrednosti. Do sada je zamrzavanje jajnih ćelija omogućeno samo preko Programa očuvanja plodnosti kod obolelih od malignih bolesti na teritoriji Vojvodine. Novim zakonom o vantelesnoj oplodnji koji je usvojen 2018. godine omogućeno je da maloletna lica mogu iz medicinskih razloga da zamrznu svoje polne ćelije, odnosno uz pismenu saglasnost oba roditelja ili staratelja.

- Na teret redovnog zdravstvenog osiguranja za sada je moguće jedino čuvanje embriona kod parova u procesu VTO sa rokom čuvanja do pet godina. Država bi trebalo da razmotri mogućnost zamrzavanja jajnih ćelija na teret redovnog zdravstvenog osiguranja za žene do 35 godine, kod kojih  se prilikom redovnih pregleda utvrdi niska ovarijarna rezerva, a koje bi u njihovim kasnijim godinama bile uspešnije korišćenje - smatra Jovana Markovski.

Biološki gledano, rok upotrebe zamrznutih ćelija je neograničen, jer se materijal čuva u specijalnim kanisterima koji sadrži tečni azot, na temperaturi od – 196 stepeni, adekvatno obeležene poreklom, vremenom, datumom i kvalitetom uzorka na dan zamrzavanja.

- Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će sve zamrznute jajne ćelije, kao ni spermatozoidi „preživeti’’ odmrzavanje. Preživljavanje polnih ćelija varira od 60 do 80 procenata, u zavisnosti od spretnosti embriologa koji rukuje njima prilikom obrade, medijuma koji se koriste za zamrzavanje, kao i načina njihovog skladištenja i čuvanja. Pravilno zamrznut i adekvatno održavan biološki uzorak može da se čuva neograničeno – navodi Markovski.

Po njenim rečima, medijumi koji se danas koriste za zamrzavanje kako embriona tako i polnih ćelija, rezultat su dugogodišnjeg rada različitih timova naučnika i dovedeni su do tačke gde sa velikom sigurnošću u njima može da se zamrzne materijal, bez brige da će on biti „oštećen’’ na bilo koji način prilikom postupka odmrzavanja. Sam dokaz za to su brojne bebe rođene u svetu i u Srbiji iz odmrznutog materijala.

- Ovaj postupak se ne preporučuje ukoliko osoba već pati od određene, teške, nasledne bolesti ili nosi veliki genetski rizik za prenošenje tog ili tih gena, ali sa napretkom moderne medicine, radi se na rešavanju ovakvih slučajeva pomoću genetskog inženjeringa i matičnih ćelija, te će i njima ovakav postupak postati dostupan – napominje Markovski.

Nažalost, postoje i slučajevi, kada se ne radi zamrzavanje polnih ćelija, ukoliko osoba prolazi kroz lečenje određene bolesti, a koje bi moglo trajno da utiče na sposobnost ostvarivanja potomstva, kao što su hemoterapije, zračenja, jaki lekovi, neke operacije.

Ljubica Petrović