NEMAM POJMA „Sveti” otac Nikola i audi

Otac Nikola služio je u Donjoj Suvaji, nadomak izvora Une (Hrvatska). Ipak, njegovo činodejstvovanje nije se ograničilo samo na njegovu parohiju. Dvadesetak kilometara dalje, preko granice tadašnje SR Bosne i Hercegovine, tada u drvarskoj opštini, nalazi se selo Trubar koje nije imalo svog sveštenika.

Selo brdskog tipa. Rasuto po planinskim obroncima u zaseoke od kojih je svaki nosio ime po porodici koja ga je naseljavala. Svaki zaselak jedna slava. Ne mnogo, pet-šest godišnje.

Otac Nikola nikada nije propustio da dođe da osvešta slavsku sveću i kolač.

Skroman po prirodi, a uvek spreman da pomogne, njegova veličina pokazala se tokom rata 90-tih godina.

Teška vremena dovela su mnoge na ivicu opstanka, ne samo zbog rata, već i zbog neimaštine, oskudice u gotovo svemu. Iako je morao da brine i o svojoj porodici, Otac Nikola je sve što je imao delio. Svaki dinar, parče hleba, konzervu, režanj slanine... Mnogi su opstali zahvaljujući njemu.

Svakako zbog svega što je učinio zaslužuje pridev „sveti“.

Nedavno sedim u agenciji za registrovanje automobila i dok čekam službenicu da završi papirologiju, za stolom mi se pridružuje jedno svešteno lice, u mantiji.

U principu, gledam svoja posla, ali ne mogoh a da ne zapazim šta se dešava. Druga službenica agenicije preuzima njegov „slučaj“. Papiri su mu odavno gotovi, beli „audi“ je ispred u dvorištu agencije, ali je preostala još jedna stvar.

Kako je član AMSS-a, obnavlja članarinu, a potrebno je i da aktivira usluge AMSS-a preko aplikacije na mobilnom telefonu. Službenica donosi vaučer sa kodom i sada njih dvoje zajedno, preko mobilnog, ukucavaju lične i podatke za automobil.

Službenica na glas diktira broj registarskih tablica, ali je sveštenik prekida i kaže da to nije taj broj. Naime, to je registracija za „audi“, a on treba da aktivira kod i aplikaciju AMSS-a za “insigniju“ koja je ostala kod kuće.

         S. V. Popović