НЕМАМ ПОЈМА „Свети” отац Никола и ауди
Ако се није посветио у очима цркве, у мојим сигурно јесте, а претпостављам и Божјим. Био је то скроман, душеван и хуман духовник.
Отац Никола служио је у Доњој Суваји, надомак извора Уне (Хрватска). Ипак, његово чинодејствовање није се ограничило само на његову парохију. Двадесетак километара даље, преко границе тадашње СР Босне и Херцеговине, тада у дрварској општини, налази се село Трубар које није имало свог свештеника.
Село брдског типа. Расуто по планинским обронцима у засеоке од којих је сваки носио име по породици која га је насељавала. Сваки заселак једна слава. Не много, пет-шест годишње.
Отац Никола никада није пропустио да дође да освешта славску свећу и колач.
Скроман по природи, а увек спреман да помогне, његова величина показала се током рата 90-тих година.
Тешка времена довела су многе на ивицу опстанка, не само због рата, већ и због неимаштине, оскудице у готово свему. Иако је морао да брине и о својој породици, Отац Никола је све што је имао делио. Сваки динар, парче хлеба, конзерву, режањ сланине... Многи су опстали захваљујући њему.
Свакако због свега што је учинио заслужује придев „свети“.
Недавно седим у агенцији за регистровање аутомобила и док чекам службеницу да заврши папирологију, за столом ми се придружује једно свештено лице, у мантији.
У принципу, гледам своја посла, али не могох а да не запазим шта се дешава. Друга службеница агениције преузима његов „случај“. Папири су му одавно готови, бели „ауди“ је испред у дворишту агенције, али је преостала још једна ствар.
Како је члан AMSS-a, обнавља чланарину, а потребно је и да активира услуге AMSS-a преко апликације на мобилном телефону. Службеница доноси ваучер са кодом и сада њих двоје заједно, преко мобилног, укуцавају личне и податке за аутомобил.
Службеница на глас диктира број регистарских таблица, али је свештеник прекида и каже да то није тај број. Наиме, то је регистрација за „ауди“, а он треба да активира код и апликацију AMSS-a за “инсигнију“ која је остала код куће.
С. В. Поповић