Nema više umanjenja penzija, sledi povišica svima

Postojeći Zakon menja se s osam novih članova, a svakako su najvažniji da će se do postizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije usklađivati po propisima kojima se uređuje budžet i u skladu s ekonomskim mogućnostima države.

Umesto da se penzije, kao do sad, usklađuju 1. aprila i 1. oktobra s rastom troškova života, od naredne godine odluka o povećanju penzija zavisiće direktno od mogućnosti budžeta. Deo ekonomista smatra da takav predlog donosi novu nesigurnost penzionerima jer sad ne znaju da li će biti usklađivanja penzija, i kad, a drugi – da je to jedino moguće rešenje kad se pokušava finansijski održati čitav sistem PIO.

Po obrazloženju izmena i dopuna pomenutog zakonskog akta, ističe se da pozitivna ekonomska kretanja omogućavaju određene mera radi poboljšanja standarda penzionera. Odnosno, mogućnost isplate većeg novčanog iznosa na ime povišice zavisno od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Srbije, ali ta svota ne može biti veća od 0,3 BDP-a godišnje. Vlada Srbije će utvrditi uslove, visinu i dinamiku isplate. Uz to, data je mogućnost da se novac Fonda PIO izuzetno koristi i za isplatu novčane pomoći penzionerima u iznosu koji utvrdi Vlada.

Važno i da se, nakon nekoliko godina, 30. septembra ove godine ukida Zakon o privremenom uređivanju načina isplate. Osnov za isplatu penzije za oktobar i dalje, biće primanja iz oktobra 2014, ali usklađena s povećanjima tokom prethodne tri godine.

Izmenama i dopunama Zakona predlaže se pravedniji obračun visine prevremene starosne penzija za one s beneficiranim stažom, kojima se  znatno smanjuju obaveze poslodavaca oko popunjavanja i dostave raznih obrazaca Fondu PIO, obezbeđuje se veća pravna sigurnost penzionerima. Njima se ukida važenje Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija pa će sad penzioneri primati ček bez umanjenja, a uvodi se i mogućnost isplate uvećanja uz penziju.

Novina je i da se menja način obračuna visine prevremene starosne penzije za one koji imaju beneficirani radni staž i odlaze u prevremenu penziju, pa im se obračunavaju „penali” zbog nedostatka godina života. Od 2019. za njih će važiti snižena starosna granica, a ne opšta kao do sad, pa nakon što napune pun penzijski staž neće imati kaznene penale zbog toga što su mlađi.

Radi smanjenjenja broja privremenih rešenja Fonda PIO uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine penzijskog staža. Naime, do sad je nju bilo moguće obračunati tek po isteku godine kad Republički zavod za statistiku objavi prosečnu godišnju zaradu u Srbiji pa je Fond morao da donosi privremena rešenja o visini čeka. Od naredne godine uvodi se i oročenost trajanja privremenih rešenja na tri godine čak i zbog nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja. Tako se obezbeđuje i veća pravna sigurnost penzionera.

U izmenama i dopunama Zakona o PIO predložen je i prestanak ovlašćenja Fonda da prinudno naplaćuje neuplaćene PIO doprinose onima koji su sami obveznici uplate doprinosa obustavom trećine penzije. Tako se uvodi red u nadležnostima institucija jer je za kontrolu naplate tih doprinosa nadležna Poreska uprava. Sada će korisnici penziju primati ček prema uplaćenim doprinosima jer se njena visina određuje u skladu s dužinom i visinom plaćanja doprinosa.

U delu matične evidencije vrši se usklađivanje i sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kao i definisanje osnova za preuzimanje podataka od drugih organa. Tako se značajno smanjuju obaveze poslodavca za popunjavanje i dostavu Fondu PIO raznih prijava pa i obrasca M-4, koji se  ukida, kao i drugih 15 koje sad moraju da dostavljaju.

Predložene izmene i dopune Zakona o PIO samo su nastavak penzijskih reformi započetih 2014, kad je starosna granica za oslazak u starosnu penziju za oba pola podignuta na 65 godina života, pooštreni uslovi za invalidsku i porodičnu penziju, uvedena prevremena starosna penzija s trajnim umanjenjem penzije, politika rasta penzija usklađena s ekonomskim mogućnostima budžeta...

Osnovni cilj reforme sistema PIO je stvaranje uslova za njegovu dugoročnu ekonomsku održivost, koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera. To je i

te kako potrebno jer nepovoljan odnos broja osiguranika i broja penzionera i stalni trend pogoršanja tog odnosa – u decembru lane bio je 1 prema 1,5 – traže dalju reformu penzijskog sistema. Posebno jer se gotovo 40 odsto obaveza za isplatu neto penzija dotira iz budžeta.

Samo ukidanje Zakona o privremenom uređivanju isplate penzija i njihovo vraćanje na stanje iz oktobra 2014. godišnje državu košta 30,6 milijardi dinara. Ostaje i mogućnost jednokratne pomoći penzionerima pa će je do kraja godine dobiti u visini koja je još uvek nepoznata.

Ljubinka Malešević