Nema pomirenja dok se ne reši sudbina nestalih
BEOGRAD: Nema pravog pomirenja i napretka na ovim prostorima bez rasvetljavanje sudbine nestalih osoba u regionu i kažnjavanja onih koji su činili zlodela, zajednička je poruka današnjeg skupa u Beogradu "Ko hoće - uvek nađe način, ko neće - uvek nađe izgovor".
Taj skup, u susret Međunarodnom danu nestalih koji se obeležava 30. avgusta, organizovali su Udruženje porodica kosmetskih stradalnika i međuetnički Resursni centar za nestala lica iz Prištine.
Načelnica odeljenja za nestale Komisije za nestala lica Ljiljana Krstić rekla je da u regionu ima 9 876 nestalih lica, od kojih 1 621 na KiM, 1 953 u Hrvatskoj i 6 302 u BiH.
Ona je za problem sporog rešavanja sudbine nestalih lica okrivila Zagreb i Prištinu.
Nestanci Srba ali i pripadnika drugih naroda bili su na njihovim teritorijama i mi zavisimo od drugih strana u procesu. Beograd je odgovorio na sve zahteve, dok naši zahtevi stoje, rekla je Krstić.
Ona dodaje da svi govore da je pitanje nestalih lica humanitarno i da nema mesta politizaciji, ali da je kako kaze, teorija jedno, a praksa drugo.
Krstić smatra da je neophodan međunarodni monitoring i međunarodno prisustvo, iako se zna da će se njihova uloga u jednom trenutku okončati.
Svi koji su činili ratne zločine moraju biti procesuirani jer od toga nam zavisi budućnost. Stigla je i 31. generacija od početka sukoba i upravo njihova budućnost i budućnost njihovih potomaka zavisi od toga kako ćemo se mi suočiti sa prošlošću i da moraju odgovarati svi počinioci, istakla je Krstić.
Ona dodaje da Međunarodni dan nestalih mora da nas podseti da nam se ono što se dešavalo devedesitih i da to više nikada ne sme da se ponovi.
Moramo pamtiti ono što se desilo, jer zaborav znači oproštaj, a oproštaj za zločine ne sme postojati, poručila je Krstić.
Kada su u pitanju arhive, ona kaže da je beogradska delegacija predala Prištini svu raspoloživu dokumentaciju, više od 2.000 dokumenata koji su pomogli u identifikovanju više od 70 nestalih lica albanske nacionalnosti.
Što se tiče deklaracije o nestalim licima koju je 18. avgusta u Briselu trebalo da potpišu Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, Krstić kaže da se još radi na usaglašavanju teksta, i da treba da bude prihvatljiva za obe strane.
Predsednica Udruženja kosmetskih stradalnika Nataša Šćepanović apelovala je na sve koji su dužni da pomognu da sednu za isti sto, kao i porodice žrtava i da se dogovori kako da se pomogne.
Ostavite politiku sukobe i neslaganja iz prošlosti i sadašnjosti po strani, da bi prestala naša agonija, neizvesnost i patnja, poručila je Šćepanović.
Novinarka iz Prištine i članica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Gordana Đikanović istakla je da je prema podacima Crvenog krsta, u toku prošle godine identifikovano samo devet lica sa spiska nestalih.
Taj podatak čak i ohrabruje u odnosu na ranije godine. Ako bi se nastavilo tim tempom trebalo bi 187 godina da se identifikuju svi nestali, ukazala je Đikanović.
Izvršni direktor Resursnog centra u Prištini Bajram Ćerkinaj rekao je da su među nestalima 83 bebe o čijoj sudbini se ništa ne zna, kao i da vlasti pokušavaju da ispolitizuju problem nestalih lica.
Sprečavaju nas da govorimo o tome oni koji se bave politikom. Nisu nam pomogli ni stranci na Kosovu, krivi su koliko i ljudi iz naše vlade, rekao je Ćerkinaj.
On je apelovao na sve da ne politizuju to pitanje, već samo da im pomognu da pronađu, kako je naveo, 1.621 nestalo lice, da ih dostojno sahrane i da im sagrade spomenik, da imaju gde da im donesu cveće.
Marinko Đurić zatražio je otvaranje arhiva bezbednosnih službi u Srbiji i na Kosovu, ali i međunarodne zajednice, što bi pomoglo u pronalaženju nestalih.
On je istakao da se u mrtvačnici u Prištini nalaze tela još 300 žrtava koje nikako da se identifikuju.
Posle skupa, članovi porodica nestalih bacili su sa Brankovog mosta venac i cveće u znak sećanja na sve nestale.
