Нема помирења док се не реши судбина несталих
БЕОГРАД: Нема правог помирења и напретка на овим просторима без расветљавање судбине несталих особа у региону и кажњавања оних који су чинили злодела, заједничка је порука данашњег скупа у Београду "Ко хоће - увек нађе начин, ко неће - увек нађе изговор".
Тај скуп, у сусрет Међународном дану несталих који се обележава 30. августа, организовали су Удружење породица косметских страдалника и међуетнички Ресурсни центар за нестала лица из Приштине.
Начелница одељења за нестале Комисије за нестала лица Љиљана Крстић рекла је да у региону има 9 876 несталих лица, од којих 1 621 на КиМ, 1 953 у Хрватској и 6 302 у БиХ.
Она је за проблем спорог решавања судбине несталих лица окривила Загреб и Приштину.
Нестанци Срба али и припадника других народа били су на њиховим територијама и ми зависимо од других страна у процесу. Београд је одговорио на све захтеве, док наши захтеви стоје, рекла је Крстић.
Она додаје да сви говоре да је питање несталих лица хуманитарно и да нема места политизацији, али да је како казе, теорија једно, а пракса друго.
Крстић сматра да је неопходан међународни мониторинг и међународно присуство, иако се зна да ће се њихова улога у једном тренутку окончати.
Сви који су чинили ратне злочине морају бити процесуирани јер од тога нам зависи будућност. Стигла је и 31. генерација од почетка сукоба и управо њихова будућност и будућност њихових потомака зависи од тога како ћемо се ми суочити са прошлошћу и да морају одговарати сви починиоци, истакла је Крстић.
Она додаје да Међународни дан несталих мора да нас подсети да нам се оно што се дешавало деведеситих и да то више никада не сме да се понови.
Морамо памтити оно што се десило, јер заборав значи опроштај, а опроштај за злочине не сме постојати, поручила је Крстић.
Када су у питању архиве, она каже да је београдска делегација предала Приштини сву расположиву документацију, више од 2.000 докумената који су помогли у идентификовању више од 70 несталих лица албанске националности.
Што се тиче декларације о несталим лицима коју је 18. августа у Бриселу требало да потпишу Александар Вучић и Аљбин Курти, Крстић каже да се још ради на усаглашавању текста, и да треба да буде прихватљива за обе стране.
Председница Удружења косметских страдалника Наташа Шћепановић апеловала је на све који су дужни да помогну да седну за исти сто, као и породице жртава и да се договори како да се помогне.
Оставите политику сукобе и неслагања из прошлости и садашњости по страни, да би престала наша агонија, неизвесност и патња, поручила је Шћепановић.
Новинарка из Приштине и чланица Удружења породица косметских страдалника Гордана Ђикановић истакла је да је према подацима Црвеног крста, у току прошле године идентификовано само девет лица са списка несталих.
Тај податак чак и охрабрује у односу на раније године. Ако би се наставило тим темпом требало би 187 година да се идентификују сви нестали, указала је Ђикановић.
Извршни директор Ресурсног центра у Приштини Бајрам Ћеркинај рекао је да су међу несталима 83 бебе о чијој судбини се ништа не зна, као и да власти покушавају да исполитизују проблем несталих лица.
Спречавају нас да говоримо о томе они који се баве политиком. Нису нам помогли ни странци на Косову, криви су колико и људи из наше владе, рекао је Ћеркинај.
Он је апеловао на све да не политизују то питање, већ само да им помогну да пронађу, како је навео, 1.621 нестало лице, да их достојно сахране и да им саграде споменик, да имају где да им донесу цвеће.
Маринко Ђурић затражио је отварање архива безбедносних служби у Србији и на Косову, али и међународне заједнице, што би помогло у проналажењу несталих.
Он је истакао да се у мртвачници у Приштини налазе тела још 300 жртава које никако да се идентификују.
После скупа, чланови породица несталих бацили су са Бранковог моста венац и цвеће у знак сећања на све нестале.
