Nebo Srbije braniće 24 „rafala”?
Srbija će u narednih nekoliko godina imati nove borbene avione, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. Kazao je da je naša država s francuskom kompanijom za proizvodnju vojnih i poslovnih aviona “Dašaul” razgovarala o kupovini 12 novih i 12 korišćenih borbenih aviona “rafal”.
- Zainteresovani smo za nabavku “rafala”, gledamo najbolji način da ih kupimo, a da ne ugrozimo naše javne finansije - dodao je Vučić. Predsednik Srbije je istakao da Beograd takođe razmatra kupovinu dodatnih aviona kako bi zamenili letelice napravljene u bivšoj Jugoslaviji.
Srbija trenutno raspolaže sa deset lovaca MiG-29 i dvadesetak jurišnih i školsko-borbenih aviona “orao” i”supergaleb”. Ali, postojeći resursi većini aviona MiG-29 isteći će u periodu od 2027. do 2031. godine, jer se radi o avionima koji su polovni stigli iz Rusije . Zbog toga je više nego jasno da su ratnom vazduhoplovstvu Srbije potrebni novi borbeni avioni.
Iako je, za sada, prvi pik “rafal”, u sedmici iza nas u nekim medijima se pojavila informacija da bi se našem nebu mogao naći i ponos evropskog konzorcijuma “Jurofajter” - avion “tajfun”. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da procedura izbora, pregovaranja, nabavke i obuke ljudi za novi višenamenski borbeni avion može potrajati čitav niz godina, sa neizvesnim ishodom.
Urednik specijalizovanog vazduhoplovnog portala “Tango siks” Petar Vojinović predočava da sada imamo 11 ili 12 tipova letelica u srpskom vazduhoplovstu.
- Imamo tri najbitnija tipa: lovac MiG-29, jurišnik “orao” i školsko-borbeni avion “super galeb G4”. Ova poslednja dva su sada na raskrsnici - kaže on i objašnjava da će se ili ući u modernizaciju starih aviona, ili ići na nabavku novih.
Srbija tu ima problem, nastavlja Vojinović, jer nema milijardu i više dolara koliko je potrebno da zameni sva tri tipa aviona jednim, jer višenamenski borbeni avioni su najskuplji.
- Jedna ekskadrila takvih novih aviona košta oko 2,5 milijardi evra. Ovakva vrsta nabavke se dešava nekoliko godina i plaća se u tranšama - svake godine po 100 ili 200 miliona evra. To Srbija može da izdrži - ističe Vojinović.
Jedan od važnih faktora je i da kompanija “Dašaul” uspe da proizvede nove “rafale”, za koje vlada veliko interesovanje u svetu. Kada je reč o polovnim letelicama ovog tipa, njih je lakše nabaviti. Poznavaoci ove oblasti kažu da je adresa za nabavku korišćenih francuskih aviona Egipat. Naime, prema nekim informacijama, Kairo planira da “rafale” zameni drugih franuskim letelicama, pa bi oni mogli da završe na našem nebu.
Govoreći o razlici između Miga 29 i “rafala”, Vojinović je upotrebio izraz “nebo i zemlja”. Istakao je da su “rafali” avioni novije generacije i da su moderniji.
Vojni vazduhoplovni eksperti ukazuju da je možda u celoj priči najznačajnije pitanje ljudstva i vremena potrebnog za obuku ljudi. Kako kažu, nije reč samo o pilotima, nego i o vazduhoplovnim tehničarima i inženjerima koji su na zemlji.
Sve se to dogovara u ugovorima. Uvek jedan deo pilota ode na obuku u Francusku. Nakon toga dođu njihovi instruktori ovde. Naši mehaničari i inženjeri se obučavaju u zemlji iz koje dolazi određeni vazduhoplov, nakon toga imate ljudi koji dođu u vašu zemlju. Pa se tu stvari uklope i slegnu. Sa tog aspekta kada se to gleda, činjenica je da je to proces. Ako je reč o jednoj eskadrili, treba računati da treba 15-20 pilota, nekoliko desetina vazduhoplovnih tehničara na zemlji koji sve to opslužuju, vrše inspekcije i remonte.
Vojni eksperti ističu da ako bismo sada potpisali ugovor za “rafale”, trebače najmanje deset do 12 godina da ovaj francuski bombarder sleti na Batajnicu. Ovako dug period obašnjava se potrebom za promenom logistike i tehnike.
Milan Bozokin
Proizvedeno 200 letelica, u naoružnju osam država
“Rafal” je višenamenski avion koji može da funkcioniše kao lovac, lovac-bombarder i izviđač za dejstvo po ciljevima u vazduhu, na kopnu i moru. Prvi let imao je 4. jula 1986. godine, proizvodnja je počela 21. maja 2001. Do sada je proizvedeno više od 200 različitih verzija “rafala”.
Ovaj tip aviona ima superkrstarenje, a bez uključivanja dodatnog sagorevanja motora, može da krstari brzinom od 1,4 maha. Često se smatra kompaktnim avionom, ponajviše jer je većina sistema integrisana u zmaj samog aviona, pa se na spoljašnjim nosačima nosi vrlo malo opreme.
Ovi avioni su u najvećoj meri pravljeni u Francuskoj, što je velika prednost kada je reč o odobrenju za prodaju drugim državama, jer bi onda one zavisile samo od jednog izvora snabdevanja u budućnosti.
“Rafal” u svom naoružanju, uz naravno Francusku, imaju Indonezija, Grčka, Hrvatska, UAE, Indija, Egipat i Katar. Planiraju da ga kupe i Kanada, Malezija, Kuvajt, Poljska i Belgija.