Nasilje nad decom zloupotreba moći

nasilja, do vršnjačkog nasilja.

Čulo se ovo na nedavno održanom ELSA seminaru u okviru projekta „Human Rights“„Nasilje nad decom” na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu. U okviru predavanja, o zaštiti dece u Novom Sadu i lokalnim specifičnostima govori-

la je Milica Džino, rukovodilac službe za decu i mlade Centra za socijalni rad Novi Sad.

Kako je istakla, radi efikasnijeg delovanja na ovom polju, na teritoriji Grada Novog Sada je organizovana Mreža za zaštitu žena i dece od nasilja u porodici „ZORA“ i utvrđen je Protokol o saradnji između Centra za socijalni rad, Policijske uporave Novi Sad, Doma zdravlja Novi Sad, Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, PU „Radosno detinjstvo“ i Srednje medicinske škole, a oformljeno je i Koordinativno telo koje saziva sastanke predstavnika institucija na kojima se radi na unapređenju zaštite žrtava porodičnog nasilja.

- U središtu svake priče o nasilju bilo koje vrste na delu, zloupotreba je moći i kontrole nad slabijim. Ovo treba imati uvek na umu – ističe Milica Džino, naglašavajući kao poseban problem zaštitu dece od sekundarne traumatizacije, posebno u postupcima utvrđivanja i razotkrivanja seksualnog nasilja nad detetom.

U tim slučajevima ono što ugrožava dete, a posle čina nasilja, može biti nesenzitivno ispitivanje, kao i neprimereni publicitet. Dok je prvo u domenu stručnjaka i njihove obučenosti i odgovornosti, drugo ide na savest medijima, koji su često beskurpulozni u javnom iznošenju podataka o žrtvama i njihovim porodicama.Stručnjaci kažu da se seksualno zlostavljanje dece odvija po relativno utvrđenoj šemi, prema kojoj zlostavljač prvo izgrađuje odnos s potencijalnom žrtvom, zatim sledi neka vrsta podmićivanja poklonima da bi se prešlo na pretnje, zastrašivanja i izolaciju. Sve to žrtvu dovodi do osećanja bespomoćnosti, zbunjenosti i straha pod pritiskom “čuvanja tajne”, a nastaje i osećanje krivice.

Kako praksa pokazuje, ova vrsta nasilja je teško dokaziva i sprovodi se kroz kompleksan krivični postupak. Ne poštuje se hitnost postupka, veštačenje traje dugo, od događaja, recimo protekne i po godinu i više dana. Problem je veliki i u tome što se u osnovi ne veruje deci.

Organ starateljstva obezbeđuje osnovnu zaštitu prava i interesa deteta intervencijama socijalne i porodično-pravne zaštite deteta. Postoji protokol koji mora da se isprati, a on obuhvata, procenu stanja, potreba i rizika po dete ili mladu osobu, davanje saveta i informacija, sprovodi neodložna intervencija tokom 24 časa. Takođe, daju se nalazi i stručno mišljenje vezano za zabranu uznemiravanja, približavanja na određenoj uda-

ljenosti, zabranu prilaska mestu stanovanja ili rada, iseljenje iz stana, useljenje u stan). U isto vreme sarađuje se s javnim tužiocem i sudijom. Predstavnici Centra prisustvuju sudskim ročištima u krivičnom postupku i sarađuju sa svim relevantnim institucijama, potvrđuje Milica Džino.

V. Crnjanski