Naši stranci: Kairski egiptolog i panonski zet Mohamed Hatem
Ono što čovek zamisli često je manje od onog što se vidi u mom Egiptu, velikoj pustinji, deset puta većoj od Srbije, na milion kvadratnih kilometara.
Sa više zemalja deli Crveno more, najtoplije i najplavlje čisto parče Indijskog okeana. Ipak, zemlji život daje Nil, sa 6.500 kilometara najduža reka sveta. Srbija se boji poplava, a mi od pamtiveka poplave Nila slavimo kao pobedu života nad smrću. Tek šest odsto Egipta oko Nila nije pustinja, pa na njegovim obalama i u delti, po gradovima i predgrađima Kaira, Kartuma, Asuana i Luksora, žive gotovo svi Egipćani.
Egipat je čuven po piramidama, jedino opstalim od sedam drevnih svetskih čuda. Pravljene su od preko dva miliona gromada teških po 2,5 tone, na volšeban način tu dovučenih, dignute su do 140 metara visine, što odgovara soliteru od preko 40 spratova. Zato neki tvrde da su ih pre pet milenijuma stvorili bogovi-vanzemaljci, a ja hoću da verujem da je čarolija delo moji predaka. Ima piramida širom sveta, pa i u Bosni i Srbiji, ali najpoznatija i najveća je naša Keopsova. Pred najbolje očuvanom Kefrenovom je meni omiljena sfinga, ogromno kameno biće sa glavom žene, telom lava i ptičjim krilima. Po predanju, raskomadala bi svakog ko ne zna da odgovori na pitanje ko u jutro svog života ide na četiri, u podne dve, a u veče života na tri noge. Odgovor je čovek jer život počinje puzeći, a završava uz pomoć štapa kao treće noge - na odličnom srpskom priča egiptolog, profesor arapskog i turistički vodič svom radu posvećen Mohamed Hatem (37), panonski, tačnije slavonski zet. Na pitanje koliko je u Egiptu Muhameda, veli: Od sto miliona sedam, koliko Srbija ima stanovnika.
Muhamed, od milja Mido, rođen u Kairu, u srednjoj školi zavoleo je istoriju i čim je završio na fakultetu egiptologiju, počeo je da radi u turizmu.
- Primetivši da je sa Balkana najviše ljudi iz Srbije, a malo Egipćana zna srpski, rešim da ga naučim. Kontaktirao sam Institut „Kolarac“, dobio pozivno pismo i februara 2008. prvi put se otisnuo van Egipta, do hladnog Beograda. Iako sam od gostiju u Egiptu naučio nekoliko reči i fraza, u školi je bilo vrlo teško. Shvatio sam da je malo četiri meseca, pa ostao još toliko. Iskreno, nisam dovoljno naučio, krajem oktobra vratio sam se kući, ali ostao pomoćni vodič. Uz turiste, otvorio sam uši i um i osetio da sve sigurnije govorim. Vremenom su agencije čule za mene, pozivale me, pa sam stalno imao posla. Vraćam se Srbiji kao turisti Egiptu, obišao sam Karlovačku gimnaziju, divio lepoti crkava pod snegom, naročito manastirima Srema, a na Petrovaradinu se slikao ispod čuvenog sata.
Osmelio sam se i da vodim turiste po Egiptu. U Hurgadu je 2012. došla Osiječanka, sad moja supruga Mia Maurus - priča Mido, otac šestogodišnjeg jedinca. - Dao sam mu ime Nur, što na arapskom znači svetlo. Kad sam 2018. utemeljio svoju agenciju, nazvao sam je „Nur trevel“. Više puta nedeljno iz Hurgade vodim turiste do Kaira i Luksora, krećemo posle ponoći i vraćamo pred ponoć. Naporno je, ali uživam da pokažem spomenike naše istorije, hramove i muzeje, po lepoti neprevaziđene u svetu. Na safari izletima krstarimo dinama pustinje, gde nas u beduinskom selu čeka ručak i savet da za zdravlje pluća i probavne smetnje ujutru valja grlo i nos isprati vodom i popiti koji gutljaj morske, tople voda jer odnosi bolove iz mišića i kostiju.
Turisti rado idu na Rajsko ostrvo sa sitnim belim peskom, gde se čini da je morem prošao volšebni baštovan, iz čije korpe su ispadali prekrasni raznobojni žbunovi korala, dugo smatrani morskim drvećem, a oni su životinje, vezane za dno. Za deceniju izrastu dva centimetra. Koliko tek treba da postanu kilometrima duge podvodne šume, nekad na više nivoa. Oni su i oaza oko 2.500 vrsta ribica, riba i ribetina.
- Ne mora se biti naročit plivač ili ronilac da se kraj obale, u kristalno čistoj vodi, vidi morsko kraljevstvo i njegovi stanovnici - priča Muhamed. - Oko njih su lepotice sedefaste, zelenkaste, ružičaste, plavo modre, taman za kućne akvarijume. Neke po šarama rođake zebri. Slična im je naranyasto bela riba klovn, junakinja Diznijevog filma „Potraga za Nemom“. Šepuri se i Pikaso, Hirurg i Carski anđeo. Listolike žute uvek paradiraju u paru, a desetinu metara dalje ogromne, nalik onim iz Hemingvejevog „Starca i more“. Kao lepota, zasluga Darvina ili stvoritelja, korali su nacionalno blago. Goste upozoravam da je pokušaj iznošenja i najmanjeg komadića krivično delo. Drago mi je kad me pitaju gde sam naučio jezik i kažu da ga bolje znam od mnogih Srba - ponosan je Mido.
On na svom jutjub kanalu postavlja kratke filmove, gde pozdravlja „sve sa Balkana“ i da ne„ ne oklevaju da dođu“. Turistička sezona u Egiptu traje od maja do kraja oktobra, temperature su idealne za kupanje, a kiša ih nikad ne kvari. U vazduhu nema vlage, pa ni znojenja.
Jelena Stamenković