Naši nastavnici na edukaciji u CERN-u

U CERN- u fizičari, zajedno sa brojnijim inženjerima, istražuju temeljnu strukturu kosmosa, koristeći najveći naučni kompleks na svetu - instalaciju za izučavanje osnovnih sastojaka materije - elementarnih čestica. Te čestice, u 27 kilometara dugačkom kružnom tunelu - Velikom hadronskom sudaraču - ubrzavaju se do brzine bliske svetlosti i u određenim tačkama sudaraju. Taj postupak ostavlja tragove o tome kako čestice pri koliziji deluju jedne na druge. Posledice sudara prati i beleže specijalni detektori, a podaci se obrađuju i analiziraju uz pomoć ogromnih sistema računara. Ono što se dešava u CERN-u omogućava pogled u temeljne zakone prirode. Osim toga, važno je znati da istraživanja u CERN-u imaju i imaće značaj i uticaj na razne oblasti ovozemaljskog, svakodnevnog života.

Čuveni CERN-ov naučno-istraživački kompleks nalazi se u Švajcarskoj, u predgrađu Ženeve i sasvim sigurno predstavlja jedno od najpoželjnijih mesta naučno-istraživačkih hodočašća. To je utemeljeno u činjenici da ova institucija ne samo deklarativno, nego i praktično, realizuje politiku uključivanja veoma joj potrebne svetske naučne zajednice u rad, uz transparentnost i otvorenost - osnovne principe u delovanju za opšte dobro. Dakle, ne samo naučnicima prestižnih reputacija, već i svima koji se bave naukom i tehnologijama, a zainteresovanima za ova istraživanja, vrata CERN-a su otvorena.

CERN nije samo centar za nuklearna istraživanja. Danas ima i šire značenje i oblike delovanja, koji uključuju i edukaciju, prenos znanja i iskustava na mlađe generacije. Istraživanja jesu i dalje centralna stvar kojom se ova institucija bavi, i to istraživanja ne samo nukleusa - jezgra atoma, već i svega ostalog, još manjeg. Tako se danas mnogo dublje prodire u strukturu materije nego što je to bilo moguće pre 50 godina. Akronim CERN danas znači i, E - edukacija, R- risrč-istraživanje i N, za nove tehnologije koje proizilaze iz istraživanja CERN-a, kaže magistar i trenutno doktorand fizike Dragana Rodić, takođe profesorica ovog predmeta u novosadskoj Gimnaziji „Laza Kostić“ i Srednjoj građevinskoj školi u Novom Sadu.

Laboratorija CERN osnovana je 1954. i nalazi se u blizini Ženeve na švajcarsko-francuskoj granici. Osnovana je kao prvi zajednički evropski poduhvat. Danas ima 22 države članice. Među 12 zemalja koje su CERN osnovale bila je i Jugoslavija.

Na osnivačkom dokumentu stoji potpis našeg čuvenog fizičara i hemičara, akademika Pavla Savića.

Ona je s još dvanaestoro njenih kolega iz osnovnih i srednjih škola iz Srbije, na osnovu konkursa Ministarstva prosvete, nauke i tenološkog razvoja, nedavno bila u CERN-u na šestodnevnom programu edukacije. Pohađali su program edukacije čiji se deo sastojao iz predavanja o CERN-u, o istorijatu, radu, o tome koja se tu istraživanja obavljaju, o projektima, dok se drugi deo se sastojao iz radionica.

Prošli smo kroz kratak kurs veoma korisnih vežbi koje bi se mogle održavati u našoj redovnoj nastavi, pomoću kojih, na jednostavan, lak i brz način možemo da pokažemo deci da se čestice nalaze svuda oko nas, da ih možemo detektovati i u našoj učionici. To bismo mogli da napravimo i u našim školskim uslovima, i to ne bi trabalo da je skupo. Jedan deo programa, u koji smo takođe upućeni, bavi se eksperientalnom obradom podataka koje koriste istraživači u CERN-u. Takav program bi mogao da bude dostupan i đacima u našim učionicama. Na njemu bi se moglo raditi onlajn, a rezulate koji dobijemo mogli bismo da upoređujemo s rezultatima učenika iz raznih delova sveta, kaže Dragana Rodić i ističe da za to ima podršku direktora Gimnaziji „Laza Kostić” Vukašina Lazovića direktora Građevinske škole dr Stanka Matića.

Po njenim rečima, ideja je da se prvo nastavnici obuče, nakon čega bi stečeno znanje i informacije prenosili kolegama, a ovi svojim đacima. Cilj je i da se s onim čime se CERN bavi upozna i šira javnost.

Najvažnije je da decu zainteresujemo za fiziku, za njene savremene tokove, da bi se ona i kasnije njome bavila, kao i nekim novim tehnologijama. Veoma je zanimljivo da veliki broj zaposlenih u CERN-u nisu fizičari, već su tu i brojni elektro- i mašinski inženjeri, stručnajci za razne oblasti novih tehnologija. Ima tu i nekih sasvim novih zanimanja, kao i ekonomista i pravnika, objašnjava Dragana Rodić.

Kako dodaje, osim prenosa ovog znanja i iskustva na naše učenike, zadatak nastavnika je i pokretenje projektne nastave i, kroz nju, kod mladih, stvaranje kulture preduzetništva.

Naš zadatak je da ih uputimo u to kako da koriste znanja iz različitih predmeta u jednom projektu koji se bavi nekim realnim problemom, i to kroz timski rad i razvijanje timskih sposobnosti, kaže Dragana Rodić.

Tokom naše posete, u CERN-u boravila je i delegacija Srbije, na čelu s premijerkom Anom Brnabić i ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, tako da smo mogli da im izložimo neke od naših aktuelnih problema, i predstavimo potrebe koji se tiču nastave i implementacije svega što smo čuli i naučili u CERN-u. U Ženevi je potpisan memorandum po kojem mi iz Srbije stičemo prilku da učestvujemo u ovakim obukama i da koristimo CERN-ove programe, da tamo šaljemo naše studente, doktorande i postdoktorande. Neki od njih  zapravo već i borave u CERN-u. Srbija je, inače, pridružena članica CERN-a od 2012, a u narednom periodu, kada postane članica, otvoriće nam se još veće mogućnosti, kaže Dragana Rodić.

U svetu, dodaje naša sagovornica, postoje letnje škole, kampovi za studente, što bi upravo i mi trebalo da sprovedemo u našim školama: razvijanje preduzetništva u sklopu primene novih tehnologija, vezanih i za fiziku elementarnih čestica.

Grupa ovih nastavnika imala je priliku da čuje predavanje Đovanija Anelija, jednog od visokih rukovodećih i naučnih ličnosti CERN-a, posvećeno novim tehnologijama i njihovoj primeni u medicini, industriji, tehnologiji, kulturi, edukaciji, i drugim segmentima života.

Istraživanja u CERN-u imaju značaj i primenu u pravljenju medicinskih izotopa, kao i za savremenu 3D medicinsku dijagnostiku. Pomoću protonskih snopova, što je revolucionarana stvar koja tek treba da se razvije, u dijagnostici će se dobijati mnogo preciznija slika nego što to sadašnje metode i tehnologije omogućavaju. Sudarom protona i antiprotona dobijaće se mnogo preciznija slika patoloških promena, što je veoma važno u otkrivanju ranih stadijuma kancera. Istraživanja će doprineti i tehnologiji izrade LCD panela, integrisanih kola... Recimo, pomoću snopa protona koji prođe kroz poprečni presek slike, moći će da se vidi gde nedostaje boja i u kojoj meri, i tako se usavrši i olakša posao konzervatora, kaže Dragana Rodić.

V. Crnjanski