Naše šume, dok se ne smanji planska seča, ne mogu na listu Unesko
Unesko je nedavno odbio nominaciju bukovih šuma – na Fruškoj gori, Tari i Kopaoniku za listu svetske baštine, jer, kako objašnjavaju, nisu dostavljene detaljne informacije o seči, kao ni o planu za njeno smanjenje.
Otprilike u isto vreme kada je stigla ta vest, u Srbiji je obeležen Nacionalni Dan zaštite prirode (11. april) koji smo dočekali kao država sa najnižim stepenom šumovitosti u regionu (oko 30 odsto), dok je Vojvodina sa svega 6 odsto po tom negativnom trendu prva u Evropi.
Prvi put Srbija je pokušala da neko prirodno dobro nominuje za prestižnu listu svetske baštine, ali šume naša tri nacionalna parka moraće da sačekaju, dok se ne ispune preporuke koje su stigle iz Unesko-a.
Prema standardima koje ta organizacija preporučuje, nije dovoljno da seče šuma nema u predelima pod prvim stepenom zaštite, već je ne sme biti ni u neposrednoj okolini. Praktično, od nas se traži da se smanji propisana seča koju sprovode upravljači šuma.
Iz Republičkog zavoda za zaštitu prirode navode da su stigle preporuke prema kojima bi se seča u pojedinim delovima Nacionalnih parkova morala smanjiti čak tri do četiri puta.
Za NP “Fruška gora” takve mere su trenutno gotovo nezamislive, jer prodaja drva i drvnih materijala predstavlja najveći deo prihoda (oko70 odsto), a godišnji planovi seče samo u toj instituciji dostižu i do 80 hiljada kubnih metara… Kada se na to doda i ilegalna seča, koja se samo na Fruškoj gori procenjuje na najmanje 10 hiljada kubika godišnje, teško je očekivati da ćemo uskoro dostići standarde koje zahteva Unesko.
Da situacija bude teža, nekoliko ekoloških udruženja je prošle godine prijavilo nelegalnu seču baš u blizini nominovanih lokaliteta na Fruškoj gori što je nedopustivo za predele koji traže zaštitu Svetske prirodne baštine na koju će naše šume još morati da sačekaju…
Za razliku od Fruške gore, čija pošumljenost dostiže i 30 odsto, u 14 vojvođanskih opština ona je ispod jednog procenta i već se ustalio njihov naziv - “agrarne pustinje”.
Prema Nacionalnim inventarom šuma, ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2,25 miliona hektara, od čega je u državnom vlasništvu 1.194.000 hektara ili 53 odsto, a u privatnom 1.058.400 hektara ili 47 odsto. JP „Srbijašume” i JP „Vojvodinašume” gazduju i pružaju stručno savetodavne poslove za više 90 odsto šuma.
Međutim, Fruška gora je verovatno trenutno i najugroženiji Nacionalni park u državi i kada je seča i krčenje šuma u pitanju ali i prema obimu gradnje i doseljavanju sa kojim će i Nacionalni park morati da se suoči. Iako to još nije ni stiglo da uđe u zvaničnu statistiku, golim okom su vidljive promene na Fruškoj gori nastale u poslednjih samo nekoliko godina…
Vojvodina bi sa sadašnjih oko 140 hiljada hektara šuma, trebala da stigne do 300 hiljada hektara pod šumom što deluje nedostižno uz godišnji tempo pošumljavanja od oko dve hiljade hektara kakav je poslednjih dvadesetak godina…
Državne institucije izdvajaju svake godine novac za pošumljavanje ali ti iznosi očigledno moraju biti veći. Prema dostupnim podacima, Pokrajinska vlada je od 2016. za šume izdvojila oko milijardu dinara. Najviše su dobile “Vojvodina šume”, čak 71 odsto sredstava, a uz to i 5.000 hektara državnog zemljišta za pošumljavanje. Međutim, procenat se bitno ne menja, a i projekat nije još završen…
Niko Perković