Наше шуме, док се не смањи планска сеча, не могу на листу Унеско
Унеско је недавно одбио номинацију букових шума – на Фрушкој гори, Тари и Копаонику за листу светске баштине, јер, како објашњавају, нису достављене детаљне информације о сечи, као ни о плану за њено смањење.
Отприлике у исто време када је стигла та вест, у Србији је обележен Национални Дан заштите природе (11. април) који смо дочекали као држава са најнижим степеном шумовитости у региону (око 30 одсто), док је Војводина са свега 6 одсто по том негативном тренду прва у Европи.
Први пут Србија је покушала да неко природно добро номинује за престижну листу светске баштине, али шуме наша три национална парка мораће да сачекају, док се не испуне препоруке које су стигле из Унеско-а.
Према стандардима које та организација препоручује, није довољно да сече шума нема у пределима под првим степеном заштите, већ је не сме бити ни у непосредној околини. Практично, од нас се тражи да се смањи прописана сеча коју спроводе управљачи шума.
Из Републичког завода за заштиту природе наводе да су стигле препоруке према којима би се сеча у појединим деловима Националних паркова морала смањити чак три до четири пута.
За НП “Фрушка гора” такве мере су тренутно готово незамисливе, јер продаја дрва и дрвних материјала представља највећи део прихода (око70 одсто), а годишњи планови сече само у тој институцији достижу и до 80 хиљада кубних метара… Када се на то дода и илегална сеча, која се само на Фрушкој гори процењује на најмање 10 хиљада кубика годишње, тешко је очекивати да ћемо ускоро достићи стандарде које захтева Унеско.
Да ситуација буде тежа, неколико еколошких удружења је прошле године пријавило нелегалну сечу баш у близини номинованих локалитета на Фрушкој гори што је недопустиво за пределе који траже заштиту Светске природне баштине на коју ће наше шуме још морати да сачекају…
За разлику од Фрушке горе, чија пошумљеност достиже и 30 одсто, у 14 војвођанских општина она је испод једног процента и већ се усталио њихов назив - “аграрне пустиње”.
Према Националним инвентаром шума, укупна површина шума у Србији износи 2,25 милиона хектара, од чега је у државном власништву 1.194.000 хектара или 53 одсто, а у приватном 1.058.400 хектара или 47 одсто. ЈП „Србијашуме” и ЈП „Војводинашуме” газдују и пружају стручно саветодавне послове за више 90 одсто шума.
Међутим, Фрушка гора је вероватно тренутно и најугроженији Национални парк у држави и када је сеча и крчење шума у питању али и према обиму градње и досељавању са којим ће и Национални парк морати да се суочи. Иако то још није ни стигло да уђе у званичну статистику, голим оком су видљиве промене на Фрушкој гори настале у последњих само неколико година…
Војводина би са садашњих око 140 хиљада хектара шума, требала да стигне до 300 хиљада хектара под шумом што делује недостижно уз годишњи темпо пошумљавања од око две хиљаде хектара какав је последњих двадесетак година…
Државне институције издвајају сваке године новац за пошумљавање али ти износи очигледно морају бити већи. Према доступним подацима, Покрајинска влада је од 2016. за шуме издвојила око милијарду динара. Највише су добиле “Војводина шуме”, чак 71 одсто средстава, а уз то и 5.000 хектара државног земљишта за пошумљавање. Међутим, проценат се битно не мења, а и пројекат није још завршен…
Нико Перковић