Najviše pritužbi na dugo trajanje građaskih postupaka

Naime, stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe predsedniku suda kada smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov ishod.

Prema podacima Apelacionog suda u Beogradu, u krivičnoj materiji beleži se mali broj pritužbi, dok je najveći broj osnovanih pritužbi utvrđen je u građanskoj materiji, što je pre svega posledica konstatno priliva velikog broja novih predmeta u toj materiji.

Nemali broj tih predmeta je hitan za odlučivanje po zakonu, a činjenica da se ovi predmeti prekoredno rešavaju svakako je uticala i da broj nerešenih "starih" predmeta bude veći, ukazuju iz Apelacionog suda.

Stranke pritužbe ne mogu podnositi zbog načina upravljanja postupkom ili pravnog stava koji je zauzeo postupajući sudija ili veće u svojoj odluci, jer je za to zakonom predviđeno razmatranje nadležnog drugostepenog suda po eventualno uloženom pravnom leku. 

Kada je reč o postupanju Apelacionog suda po pritužbama, on je ostvario značajne rezultate u pretvaranju pritužbe u delotvorno pravno sredstvo, što je, kako podseća taj sud, bila jedna od čestih zamerki na rad sudova u Srbiji. 

Naime, Apelacioni sud je nakon donošenja izmena i dopuna Sudskog poslovnika iz 2016. godine izvršio popis svih predmeta koje prati od osnivanja suda - kao osnovane po dužini trajanja postupka i u kontinuitetu je beležio sve predmete koji se pravnosnažno okončaju ili na drugi način reše pred sudom.

Na kraju 2018. analiziran je taj izveštaj i utvrđeno je da je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2018. okončano 50,46 odsto tih predmeta koje prati Uprave Apelacionog suda.

Ovako visok procenat rešenih predmeta, kako smatra Apelacioni sud, ukazuje da je promenjen odnos i samih sudija prema pritužbi kao pravnom sredstvu, jer su pokazale veći stepen opreznosti u upravljanju u onim postupcima gde uprava suda posebno nadzire njihov rad. 

Napominje se da taj uspeh u postupanju po podnetim pritužbama Uprava Apelacionog suda nije postigla sama, već zajedno s upravama svih nižestepenih sudova koji su tome dali značajan doprinos. 

Shodno zakonu, pritužba se može podneti predsedniku suda na čiji rad stranka ima primedbe i predsednicima svih viših sudova pod koje potpada taj sud, ali i predsedniku Visokog saveta sudstva i ministru pravde.

To znači da, ako se pritužba odnosi na rad osnovnog suda, pored predsedniku tog suda pritužba se može podneti i predsedniku višeg i apelacionog suda pod koje potpada taj osnovni sud, kao i predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. 

U praksi, najčešći razlog zbog kojeg stranke podnose pritužbu predsedniku suda je dugo trajanje postupka. Stranka koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ima mogućnost da se pritužbom obrati predsedniku suda koji je dužan da, ukoliko utvrdi osnovanost pritužbe, preduzme mere na koje je ovlašćen zakonom za ubrzanje postupka u toj pravnoj stvari. 

U skladu s uputstvima Apelacionog suda u Beogradu svi sudovi koji potpadaju pod nadležnost ovog suda imaju obavezu da, kada utvrde osnovanost pritužbe na dugo trajanje postupka, prate postupanje u tom predmetu sve do njegovog pravnosnažnog okončanja i po potrebi preduzimaju mere za ubrzanje postupka.

Na taj način se izbegava obraćanje stranaka Ustavnom sudu Srbije, kao i Evropskom sudu za ljudska prava, navodi se u saopštenju Apelacionog suda.

Takođe, po uputstvima tog suda svi nižestepeni sudovi moraju da prate do pravnosnažnog okončanja postupka i predmete u kojima su Ustavni sud Srbije ili Evropski sud za ljudska prava utvrdili povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Najveći broj pritužbi na rad Apelacionog suda u Beogradu po strukturi je dosta složen i zahteva veliku pripremu pre iznošenja na sednicu veća, kao i u toku izrade pisanog otpravka odluke, navodi se u saopštenju tog suda. 

U toku 2018. godine Apelacionom sudu u Beogradu je podneto ukupno 489 pritužbi, od toga 365 pritužbi je podneto na rad tog suda, 51 na rad viših sudova, a 73 na rad osnovnih sudova koji potpadaju pod njegovu jurisdikciju.

Kod zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao osnovane pritužbe na rad sudija Apelacionog suda su tretirane one gde je prekoračen uobičajen rok rešavanja tih predmeta u ovom sudu. 

Kod ostalih sudova osnovanost pritužbe cenjena je na osnovu izveštaja suda na čiji rad se pritužba odnosi, a u odnosu na uobičajene rokove zakazivanja ročišta i glavnih pretresa u tom sudu, na programe rešavanja starih predmeta u tom sudu, kao i na druge okolnosti koje su od značaja za ocenu osnovanosti pritužbe u konkretnom slučaju, navodi se u saopštenju. 

Takođe, kao osnovane pritužbe tretirane su i one koje se odnose na predmete koji su po zakonu hitni, a u kojima odluka po žalbi nije doneta u primerenom roku.

Pri tome, kako je ukazano, posebno je vođeno računa o tome da li je pritužba osnovana samo na rad suda ili i na rad konkretnog sudije koji u vreme podnošenja pritužbe zadužuje predmet.