Najvažnija je svest o značaju da se sačuva ćirilica
BEOGRAD: Jezik i pismo su jedno od osnovnih uporišta identiteta i kulturnog jezgra svakog naroda, pa su i mere koje za zaštitu srpskog jezika i ćirilice predviđa Nacrt Strategije kulturnog razvoja , za svaku pohvalu, ali ćirilicu treba ohrabrivati i čuvati bez pritiska i sa osećajem za duh vremena, a u zvaničnoj upotrebi ona mora imati prioritet.
Tako književnik Milovan Danojlić kaže da " sve treba raditi pametno, bez pritiska i nasilja i oživljavati duh odgovornosti našeg naroda prema svome pismu",
On naglašava da podržava svaku meru u tom cilju i podseća da je država dužna da sva dokumenta i osnovne akte objavljuje na ćirilici.
"A što se tiče pojedinaca, to je nažalost stvar svesti koju treba podsticati, razvijati, opominjati", dodaje Danojlić.
On smatra da je prelazak na latinicu "nepromišljena budalaština nekulturnog sveta, kojhi tako misli da će postati kulturniji".
Akademik Dragoslav Mihailović takođe podržava program koji je izložio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i želi da on uspe, jer, je, kako kaže neophodan, narodu Srbije.
"Trideset i šest godina borim se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti za izvesno poboljšanje rada srpske lingvistike koja ne obraća dovoljno pažnje na delove Srbije koji obuhvataju dijalekte. U Srbiji dijalekte koristi 56 odsto srpskog stanovništva i taj narod zaslužuje da se obrati pažnjai na njega". On kaže da je i ćirilica izgubljena u Srbiji, jer je "Josip Broz zabranio da se rade ćiriličke mašine, pa smo ostali na latiničkim pisaćim mašinama i one su uvele latinicu u Srbiju".
Dekan Filološkog fakulteta Ljiljana Marković skreće pažnju na to da su srbistika i ćirilično pisma jedan od najvećih resursa razvoja našeg nacionalnog i kulturnog identiteta.
"Fakultet dugoročno i planski razvija naučno-istraživačku i nastavnu delatnost u oblasti srpske književnosti, jezika i kulture i zainteresovan je za zaštitu ćiriličnog pisma u našem društvu", kazala je Marković.
Dirigent Bojan Suđić veruje da bi "tekst o potrebi strategije u kulturi i zaštite ćirilice bio jednak tekstu o potrebi vazduha ili vode za čoveka, potrebe za snom ili potrebe za zdravstvenom zaštitom".
On naglašava da strategija u kulturi predstavlja suštinu nacionalnog razvitka i da je zaštita ćirilice zaštita i samog postojanja i identiteta našeg naroda.
Pisac Aleksandar Gatalica ističe da ćirilicu kao pismo bez ikakve sumnje treba čuvati, ali kako kaže nije siguran, da se do rešenja dolazi bilo kojom vrstom poreske ili neke druge politike , te da se treba skoncentrisati na poteze koje suštinski menjaju stvari.
"Ćirilica će biti daleko manje ugrožena, recimo, kada bude isto toliko atraktivnih ćiriličnih fontova koliko ima latiničnih. Ćirilica će biti daleko manje ugrožena onda kada se na slavističke seminare vrate lektori (i budu pomognuti iz Srbije) koji će buduće prevodioce sa srpskog jezika učiti ćirilici, te srpski pisci koji žele da budu prevođeni, neće pribegavati latinici, jer ćirlicu praktično ne zna više ni jedan današnji prevodilac sa srpskog", primetio je Gatalica.
On je rekao i da će "ćirilica, napokon, biti potpuno obezbeđena onda kada ''Microsoft'' i ''Apple'' budu imali navigaciju na srpskoj ćirilici".
Dekan Fakulteta dramskih umetnosti Zoran Popović smatra da su predviđene mere negovanja i afirmisanja srpskog jezika i ćirilice vrlo bitne, kaže da je pažljivo čitao nacrt Strategije kulturnog razvoja i da ima mnogo dobrih predloga, ali i onih koji nisu ostvarivi. On dodaje da mora da se planira i uloga medija u ostvarivanju kulturne politike.
" Mi smo bogati ljudi, jer vladamo i ćirilicom i latinicom i kao multukulturna i multijezička sredina treba da vladamo i latinicom, ali u zvaničnim stvarima ćirilica ima prioritet", rekao je Popović koji ističe da on piše cirilicom.
Pesnik Ljubivoje Ršumović pita se "ako već imamo zakone i propise kojima se štiti mrki medved, zašto ne bismo imali zakon kojim se štiti kultura, jer je i ona na spisku za odstrel.
"Ne vidim razliku između kulture i mrkog medveda", konstatuje Ršumović i dodaje da će narod štititi jezik, ali da treba zaštititi narod od budalastih zakona i propisa koji se posle ne poštuju.
Nacrt Strategije razvoja kulture, Ministarstva kulture Srbije odnedavno je dostupan široj javnosti, a uskoro bi, kako se najavljuje, o tom dokumentu trebalo da bude otvorena javna rasprava, u više gradova u Srbiji.
Nacrt predviđa smanjenje poreza za objavljivanje listova i časopisa na srpskom jeziku i na ćirilici, da se prilikom otkupa knjiga za biblioteke na konkursu Ministarstva kulture prednost daje domaćoj književnosti i izdanjima štapmanim ćirilicom, da se u državnom finansiranju prevodnih izdanja iz književnosti i humanistike daje prednost onim prevodima koji se publikuju na ćirilici i uvede obavezni lektor za jezički kvalitet prevoda.
Predlaže se i da se poreskim olakšicama podstaknu distributerske mreže na emitovanje filmova na srpskom jeziku, kao i stranih ostvarenja sa ćiriličnim titlom, obavezivanje operatera da omoguće ravnopravno korišćenje ćirilice na mobilnim platformama, određene pogodnosti za kompanije koje afirmišu ćirilicu kroz ćirilični logotip.
Među merama je i uvođenje izbornih predmeta u nastavne programe kojim bi se afirmisali srpski jezik i jezička kultura, pokretanje inicijative da se u nastavu na univerzitetima uvede predmet Kultura izražavanja ili Funkcionalna pismenost, stvaranje materijalnih i kadrovskih uslova za nastavu srpskog jezika i kulture u srpskoj dijaspori i sačinjavanje plana održavanja i obnove lektorata srpskog jezika u inostranstvu.