Najbolje turističko selo sveta, Mokra Gora

Pri pomenu na Mokru Goru, neizostavno je ime Emira Kusturice koji je ovde izgradio svoj Drvengrad, odnosno Mećavnik, kako ga još nazivaju, i ukoliko provedete samo nekoliko dana više u ovom zaštićenom parku prirode, shvatićete još veći genije ovog čoveka. Priroda je prelepa, jesen se igra u najlepšim bojama, koje se prelivaju od zimzeleno do svetlo zelene, pa naranyaste, žute, crvene i zlatne, a kada sneg napada, sve se zabeli u savršenoj zimskoj idili. Mokra Gora je čarobna u svako godišnje doba, u proleće kada se priroda budi, sve se zazeleni i voda prokulja, na leto kada šuma tera žegu, u jesen kada drveće koketira u svom najlepšem sjaju, a zimi kada napada sneg i prekrije stabla i biljke kojima je ovde jako lepo.

Biće vam jasno jednom kratkom šetnjom i kako je Mokra Gora dobila naziv. Zaista je mokra. Potočići, vodopadi, rečice, izvori, bunari, voda se preliva na sve strane, čineći da biljni svet bude i više nego zadovoljan, te da krošnje, trava i lekovito bilje rastu i šire se gde god im se pruži prilika, a zima ušuška sve, da bi se na proleće ova Gora ponovo razlistala i raspevala.

Ovo je mesto za prirodu i šetnju, prave ljubitelje šume i planine, mira i tišine, koju samo preseca šum vode i cvrkut ptica. Neretko i srne dođu do prozora kuća, kako su nam rekli lokalci, samo da bi se pozdravile, jer ovde svakako nisu gladne. Naš savet je da smeštaj uzmete u samom selu Mokra Gora, ušuškanom podnožju, koje sada ima i priznanje najboljeg na svetu, sa jednom posetom Višegradu, gde možete otići samo sa ličnom kartom. Neizostavna je i poseta Drvengradu gde se sastaju ulice Novaka Đokovića i Ive Andrića, i drugih čuvenih imena, a uz ulaznicu od 200 dinara zapravo kupujete bioskopsku kartu za Kusturičine filmove, koje će vam u bioskopu pustiti po želji. Tu se nalazi i suvenirnica, pekara, frizeraj, mala crkva, oldtajmer, male brvnare za smeštaj, ali i kuća pisaca... te mačke koje se izležavaju na verandama. Mesto zastalo u vremenu, koje vrvi od stranaca.

I sama lokacija, u Zapadnoj Srbiji, Mokra Gora se nalazi na obroncima tri planine – Zlatibora, Šargana i Tare, ispod kojih protiču tri reke – Beli i Crni Rzav i Kamešina. Koliko ima vode govori i podatak da se ovde nalazi 365 izvora, od kojih su mnogi lekoviti. Tako se izvor „Bele vode“ nalazi tik uz crkvu Svetog Jovana Krstitelja, koja opet kao da je „ispala“ iz Kusturičinog filma. Nakićena i obojena po uzoru na ruske crkve, do nje se stiže pored bunara u kom leži lekoviti izvor, te mosta koji vodi opet preko reke. Priroda i voda i zatim građevina, koja će zadiviti i najveće nevernike. Mala, pa opet, toliko sređena, prosto se šepuri iz kamena gde je stvorena. I ukrasni golubovi koji vas čekaju nakon prelaska mosta.

Na području Mokre Gore i Kremana izvori lekovite vode su poznati odavno, najefektniji po lečenju kožnih bolesti. Mada za vodu sa „Belog izvora“ kažu da leči čir na želucu i oči, te da je idealna za umivanje, a baš ako ste žedni, dva gutljaja je dovoljno da popijete, jer ima malo i sumpora. Govore i da na svetu postoji svega 15 izvora sa ovakvim alkalitetom i PH vrednosti 11,5, a voda se izvlači metalnom kantom na o-ruk, pa sve ima veći doživljaj. Narod je proglasio ovu vodu i „očnom vodom“. U ovom izvoru pronađen je i novčić rimskog cara Tiberija iz 28. godine.

Graditeljsko remek delo

Šarganska osmica je najatraktivnija muzejsko-turistička železnica u Evropi i spominje se kao jedinstveno graditeljsko remek delo u svetu među prugama uzanog koloseka. Ukupna dužina pruge je 15.440 metara, ima 22 tunela dužine 5.445 metara, najduži tunel Aleksandar I ima 1.666 metara, pet mostova od kojih je najduži na reci Kamešini dug 44 metra. Visinsku razliku od 300 metara na udaljenosti od 3,5 kilometara, između stanica Mokre Gore koja se nalazi na nadmorskoj visini od 567 metara, stanica Jatare na n.v. od 705 metara i Šargan-Vitasi na 808 metara, projektanti su početkom prošlog veka rešili prugom u obliku osmice. U savladavanju rastojanja yinovske osmice, voz dva puta prolazi kroz istu geografsku tačku.

Doživljaj na Mokroj Gori neće biti potpun ako se ne provozate čuvenom „Šarganskom osmicom“. Sama stanica je uređena u muzejsko turistički kompleks, sa restoranom, ali i bungalovima sa smeštajem. Kada uđete u vagon, plava žena u uniformi daje znak pištaljkom i palicom da je vreme za pokret i voz kreće na vreme, što je priznaćete čudno kod nas. I sama vožnja je filmska, kao i sve drugo ovde.

Karta košta hiljadu dinara i vožnja traje 2,5 sata. Kada kročite u voz, prvo što ćete primetiti je opet veliki broj stranaca. Rusi, Nemci, Arapi... najmanje je našeg sveta, što ovaj voz čini još zanimljivijim. Između tri planine i tri reke sa nestvarnom lepotom predela, voz „Nostalgija“ na pruzi uskog koloseka vozi svoju osmicu, što je jedinstven doživljaj. Prvo stajanje na pruzi zove se „Deveti kilometar“, jer toliko je kilometara do granice sa Bosnom i Hercegovinom, a pre nego što stignete dotle, dolazi kondukter da vam pocepa kartu. Ukoliko ga zamolite, daće vam i mapu sa putanjom, na kojoj se lepo može videti kako se osmica pravi kod stanica „Jatare“ i „Golubići“.

Tokom vožnje sa razglasa se čuje vodič koji pojašnjava samu rutu, ali i stara srpska narodna muzika, koja upotpunjuje doživljaj, a strancima sigurno deluje egzotično. Pošto je hladnije vreme, u svakom vagonu se nalazi i električna grejalica, koje ume malo i da se prošeta u krivinama. U vožnji se prave pauze na stanicama, ali i prelepim vidikovcima sa kojih puca pogled na podnožje, ali i koketnu šumu koja ponosno stoji opštočena belinom. Stanica Jatare je poznata što na njoj nije prodata nijedna karta za voz, jer je stanica bila odmorište za lokomotive i vodostanica. Stanica Golubići je napravljena za potrebe snimanja Kusturičinog filma „Život je čudo“. Ona odiše simbolikom, ne samo zbog vidikovca, već i zbog čuvenog „ludog kamena“, mesta na kom ljudi mogu da zamisle jednu želju, po mogućstvu ljubavnu.

Maša Stakić