Nadbiskup Nemet: Pozvani smo da doživimo Isusovu ljubav i da je delimo

Hristos je uskrsnuo i pokazao se svojim apostolima koji su ga prepoznali i shvatili da je on pobedio čak i smrt. U Svetom pismu Pavle jedanput piše svojim učenicima - sve što smo mi rekli je dobro i lepo, ali da Hrist nije uskrsnuo sve bi bilo prazno. Prazna obećanja i ništa nam ne bi pomoglo, rekao je Nemet.

Kako je objasnio, u nedelju ujutru vraća se Gospodin, ali sada već Gospodin koji živi zauvek.              

Jedan koji je pobedio smrt i trpnju. Na temelju toga učenici su krenuli u svet da propovedaju Isusa. Zato je to glavni blagdan i iz njega se rađaju crkva kao zajednica koja živi i dan danas, rekao je nadbiskup.

U čoveku postoji želja da bude u u skladu sa samim sobom i porodicom, kaže Nemet, "da živi u miru, te da, isto tako, većina ljudi traži kontakt sa nečim većim nego što smo mi, a tu je čovek upućen na Boga".

Isus umire za nas. Mi smo pozvani da doživimo njegovu ljubav i tu ljubav da delimo. Puno i često pokušavamo da se oslobodimo tereta greha i propuštenih šansi. Bog u svojoj ljubavi kaže, jeste tako je to bilo ali, to je završeno. Ono što je prošlo je u mojim rukama. To ne možemo promeniti. Možemo promeniti našu sadašnjost i planirati za budućnost, objasnio je nadbiskup.

On misli "da je to ta nada iz Uskra i ta njegova milost da nas vuče k sebi, da ne ostanemo samo na ovim terenima ovde".

Kada pogledam u nazad, objašnjava on, vidim uvek trenutke kada mi je Bog pomogao. Život nam uvek daje mogućnosti da vidimo da se može bolje i drugačije. Uvek kada mi dođe trenutak kada sam malo slomljen, ili mi je nešto teško, onda sednem i racionalno počnem da razmišljam šta je bilo u mojoj prošlosti, teških momenata kada mi se činilo da je sve završeno i da nema izlaza, rekao je Nemet.

Ako smo kršteni jedanput u Isusovo ime mi smo ostali sa njim zauvek povezani, kaže nadbiskup, i dodaje, čak i ako odemo dalje od njega, on se neće povući od nas, a Uskrs baš to znači.

Iz Uskrsa izlaze one pozitivne težnje, radosti i vrednosti kaje svako od nas traži, bila to ljubav, oproštenje, traženje mira. U svakom trenutku Isus uskrsuje sa nama i pomoćiće nam, smatra Nemet.

On se osvrnuo na trenutni sukob u Ukrajini i ocenio da je potrebno da se radi na tome kako doći do primirja.

Misa Uskršnjeg bdenja u katedrali Uznesenja Blažene Đevice Marije

U katedrali Uznesenja Blažene Đevice Marije u toku je misa Uskršnjeg bdenja koju predvodi beogradski nadbiskup Ladislav Nemet.

Obred je počeo paljenjem sveća koje simbolizuju Hristov ulazak u mračni svet a litrugija je početa kod vatre kao izvora toplote i svetla i koja predstavlja uskrslog Isusa.

U ovoj noći, rečeno je, Isus Hrist je prošao iz smrti u život a crkva poziva decu širom sveta da se skupe na bdenje i molitvu.

Vernici koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara a to su katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne manje crkve, danas slave Veliku subotu a sutra Uskrs.

Nadbiskup Nemet misu će služiti sutra u devet sati u katedrali u Zrenjaninu.

U Beogradu će mise sutra biti služene u katedrali Uznesenja Blažene Đevice Marije, u crkvi Krista Kralja, zatim Svetog Ante Padovanskog, Svetih Ćirila i Metoda, Svetog Josipa Radnika i Crkvi Svetog Petra.

Nadbiskup Nemet je u uskršnjoj poslanici istakao da je u ovom nemirnom svetu ponovno stiglo Uskrsno vreme.

Za ovaj praznik pripremali smo se četrdeset dana. Broj četrdeset je simboličan broj, koji se odnosi na četrdeset dana koje je Isus proveo u pustinji, naveo je on.

Ja ne bih ulazio u to da li je to mržnja jednog naroda protiv drugog jer su iste vere. Hrišćani su i jedni i drugi. Umesto da se radi na tome kako doći do primirja, kao glavni problem se predstavlja ko će da bude u jednom manastiru, rekao je Nemet.

On je mišljenja da religije nisu iskoristile kapicitet koje bi trebale da imaju za gradnju vere i boljeg društva, te da se koristi za povećanje napetosti.

Svaka religija bi morala da traži put mira. Na kraju krajeva istog Boga imamo. Mi hriščani na celom svetu imamo jednu Bibliju i četiri Jevanđela, tu nema razlike. Jako lako se religija koristi za nacionalističke ili etničke svrhe i umesto smanjivanja donosi povećanje napetosti, zaključio je Nemet.