Nacionalne penzije veće za 5.000 dinara mesečno

Ovo priznanje, koje se naziva i “nacionalna penzija” isplaćuje se doživotno, a trenutno ga prima više od 322 umetnika . Nacionalna penzija je, inače, odmah utvrđena na iznos od 50.000, ali je Vlada Srbije u februaru 2015. godine donela odluku da se taj iznos smanji na 45.000, u skladu s politikom štednje koja je tada sprovođena. Kako je sada ukinut Zakon o privremenom smanjenju penzija svim penzionerima koji su u oktobru 2014.godine primali više od 25.000 dinara, nema razloga da na snazi ostane prethodna vladina Uredba kojom je priznanje za vrhunski doprinos smanjeno za 5.000 dinara mesečno.

Inače, dodela nacionalnih priznanja za doprinos u oblasti kulture počela je 2006. godine, a obustavljena sedam godina kasnije – 2013. U periodu kada je dodeljivano, ovo priznanje dobila su 503 umetnika , a trenutno ih je živo 322. Ovo državno priznanje za doprinos kulturi sledi umetniku za života, a nakon njegove smrti niko ne može da ga nasledi.

Valja napomenuti da se nacionalno priznanje za poseban doprinos u oblasti kulture pogrešno naziva penzijom, jer ono to nije. Priznanje ne može da bude penzija jer se pravo koje je dodeljeno ne nasleđuje i s isplatom se prestaje posle smrti onoga kome je dodeljeno.

Još je Miloš Obrenović doneo poseban ukaz zaslužnim pojedincima, dok je u SFRJ postojala izuzetna starosna penzija zaslužnim pojedincima.

– U Čehoslovačkoj nije dozvoljena akumulacija obe penzije, starosne i one za izuzetne doprinese... U Rusiji priznanja mogu da dobiju i mlađi umetnici u cilju dalje afirmacije rada, s tim da je određeno da moraju da imaju prebivalište u Rusiji i da budu dobitnici određenih nagrada: Lenjinove, Državne nagrade Rusije, Ordena za zasluge... I Crnogorci imaju uslov da je umetnik državljanin Crne Gore, s prebivalištem u Crnoj Gori, ali nisu toliko kruti kada je reč o starosnoj dobi. Ja sam protiv toga da se priznanje veže za prebivalište, jer zašto bi se recimo Vladi Veličkoviću, umetniku koji je afirmisao srpsku kulturu u svetu, uskratilo priznanje zbog toga što živi u Francuskoj – rekao je Filip Bojić, asistent na Pravnom fakultetu i dodao da Crnogorci, recimo, u propozicijama navode da umetnik treba da ima najmanje pet relevantnih domaćih i stranih nagrada, od toga jedna da je državna nagrada Crne Gore.

U zakonu o kulturi koji treba da bude pripremljen do kraja godine, trebalo bi da se utvrde jasni kriterijumi za dodelu ovog priznanja, ukoliko se država opredeli za to da ga i dalje dodeljuje. Sadašnja priznanja isplaćuju se na osnovu Uredbe Vlade Srbjije, a ona je niži pravni akt od samog zakona.

Početkom godine u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka održana je javna rasprava o priznanjima koja naši zaslužni umetnicima dobijaju za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Bilo je reči o iskustvima iz regiona i sveta, i dosadašnjoj srpskoj praksi dodele ovih priznanja, koja je započela 2006. kada je ministar kulture bio Vojislav Brajović, a obustavljena 2013. za vreme ministra Ivana Tasovca. Vladimir Nedeljković, savetnik u Ministarstvu kulture, podsetio je tada na uslove pod kojima su svojevremeno dodeljivana ova priznanja: da bi umetnik dobio priznanje treba da je državljanin Srbije (postoji ideja da se priznanje veže za prebivalište), da je ostvario prvo na penziju i da ima reprezentativan umetnički rad, odnosno najznačajnije nagrade iz svoje oblasti. Nedeljković je primetio i da je u oblasti pozorišta i filma problematično koju nagradu bodovati, jer ima više nagrada za životno delo: Žanka Stokić, Dobričin prsten, Pavle Vuisić, Zlatni Beočug, Sterijina nagrada.

LJ. Malešević